Повлаштене фирме у Републици Српској

У Републици Српској постоје повлаштене фирме, на чије рачуне су се у протеклим годинама слијевали милиони марака путем кредитних аранжмана из Инвестиционо-развојне банке Републике Српске. Власници тих фирми су, по правилу, људи блиски врху власти Републике. Једна од тих фирми је лакташки „Пингвин", чија је власница Славица Гребенар.

Раније је Журнал објавио да је "Пингвин" посредством ИРБ РС реализовао укупно пет кредита и инкасирао 3.299.000 конвертибилних марака. Фирма је основана 1998. године и бави се производњом сластичарских и пекарских производа, сладоледа и прерадом воћа.

Осим што је "Пингвин" без проблема добио кредите ИРБ РС, ова фирма је добила и подстицаје за запошљавање, мада се број њених радника не повећава, већ управо супротно, смањује.

Упркос томе, институције РС поново Славици Гребенар и њеној фирми излазе у сусрет. „Пингвину", којем је ИРБ РС одобрила зајам у износу од 449.000 конвертибилних марака за запошљавање, дата је сагласност за продужење рока за повлачење одобрених средстава зајма за додатних шест мјесеци, закључно са 1. децембром 2015. године.

Додатни рок за повлачење средстава овога зајма укључује се у одобрени грејс период. ИРБ РС, која управља Фондом за развој и запошљавање Републике Српске, одобрила је Анекс Уговора о зајму, (број: 001‐ 01‐14/3‐00013‐14 од 01.12.2014. године), који је закључен са корисником зајма, лакташким „Пингвином".

Разлог за продужење рока за враћање зајма је крајње бизаран. „Пингвин" се 21. маја ове године обратио институцијама и затражио пролонгирање рока за поврат зајма, јер није у могућности завршити финансирање започете инвестиције. Односно,"Пингвин" није пронашао одговарајућу машину за производњу колача и кекса макаронса, која ће задовољити квалитет и друге техничке захтјеве. Још је бизарније то што Министарство пољопривреде усваја овакво образложење „Пингвина" и даје сагласност за продужење рока. То уважава и Кредитни одбор ИРБ РС, а све то касније аминује и Влада РС.

Ово је само један у низу примјера о том како ентитетске институције постају средство за задовољење грамзивих пословних апетита привилеговраних СНСД-ових фирми. У наречену лакрдију увучено је Министарство пољопривреде, ИРБ РС и на концу Влада РС.

Логика институција могла би се протумачити на следећи начин: ако се не набави машина за пројекат за који смо вам дали народне паре, прологираћемо вам рок да је набавите. Нико не даје одговор на питање - шта ако се поново не набави машина? Зашто би банка чекала да фирма, која се задужила, изврши техничке радње у реализацији кредитног аранжмана? Да ли би банка исто поступила и у сличној ситуацији код друге фирме? Нема сумње, „Пингвин" има пролаз у свим институцијама система.

Аутор: Љиљана Ковацевиц

(зурнал.ба)