Бањалука: Врбасу пријете тоне смећа

Бањалучани би ускоро, ако хитно нешто не буде предузето, могли гледати Врбас покривен тонама смећа.

Заштитна мрежа у Еко-центру "Бочац језеро" највјероватније неће издржати нови налет отпада, а ни центар више нема материјалних средстава за уклањање и сортирање смећа и растерећење мреже.

Надлежне градске институције су пустиле низ воду еко-центар јер средства за његов рад више нису предвиђена буџетом, тако да је сам опстанак овог центра доведен у питање.

- Нову мрежу смо поставили 2013. године уз помоћ Фонда за заштитну средину и енергетску ефикасност РС и била је у функцији све до поплава прошле године. У поплавном таласу прошле године на нову заштитну мрежу су пристигле огромне количине отпада. Мрежа је била под великим оптерећењем и није издржала притисак од 15.000 метара кубних, као ни додатни притисак који је створио муљ настао ерозијом обала при ниском водостају, што је изазвало њено пуцање. Резервна мрежа је тада задржала дио отпада - испричала је за Пресс Драгана Ковачевић, директорка Еко-центра "Бочац језеро".

Тада је пристигли отпад уклоњен и мрежа је враћена у функцију, али плутајући отпад и даље пристиже, а у центру тврде да немају изворе финансирања за његово уклањање.

- Могућ је нови сценарио пуцања заштитне мреже. За даљњи рад нам је потребна и механизација којом би се олакшало прикупљање отпада, за шта смо се обраћали разним институцијама, али безуспјешно. Имали смо више састанака са представницима града, али стално смо добијали одговор да нема средстава - додала је Ковачевићева.

Ранијих година, односно од 2003. до 2012. године, еко-центар је са градом Бањалука имао потписан уговор о суфинансирању - прикупљање и одлагање плутајућег отпада на акумулацији Бочац. Према овом уговору, град је преузео обавезу да обезбјеђује средстава за одржавање заштитних мрежа и прикупљање отпада, у складу са могућностима буџета. Као суфинансијери овог уговора симболично су учествовале и општине Лакташи, Србац и Кнежево, а које, истиче Ковачевићева, нису испуњавале своје обавезе.

Иако су од рада центра корист имали шира друштвена заједница, локално становништво у доњем току ријеке Врбас, удружења риболоваца, рафтинг и ронилачки клубови, комунална предузећа, па и "Водовод" Бањалука, за сада не постоје средства за опстанак центра, па тако ни за функционисање овог значајног пројекта.

Највећи ризик од пуцања мреже је на јесен када се очекују веће количине падавина. Тад се мрежа нађе под притиском велике количине отпада. Остаје питање да ли ће издржати терет, а Бањалучанима да се уздају бар у еко-удружења и волонтере који би били вољни да се укључе у уклањање смећа.

Сви им окренули леђа

Еко-центар се налази на граници Републике Српске и Федерације БиХ те већина отпада долази из општина узводно, односно из Јајца, Доњег Вакуфа, Горњег Вакуфа и Бугојна.

Из Еко-центра "Бочац језеро" су у више наврата тражили финансијска средства од Фонда за заштиту околиша ФБиХ, али безуспјешно. Иако је у еко-центру потписан споразум о дугорочној сарадњи у области заштитне животне средине између фондова РС и ФБиХ, од федералног фонда центар није добио финансијску подршку.

(Пресс РС)