Оливер Фрљић организује контра-Олују у Ријеци

Редитељ Оливер Фрљић, у сарадњи са Српским народним већем Милорада Пуповца и удружењем "Доцумента", припрема у Ријеци контра-Олују, пише Слободна Далмација.

Регион 30.07.2015 | 08:04

Како преноси лист, Фрљић жели да се супротставити глорификацији рата која се и даље намеће као службена дужност свих грађана и да пошаље поруку да је рат пуно комплекснија појава него што га политичари представљају.
Због тога ће организовати овај мировни контрапункт книнској прослави Дана победе и домовинске захвалности.

Паралелно с почетком прославе у Книну, у 8 сати ујутру 5. августа у ријечком позоришту почеће јавни разговор с пет жена различитих националности из Вуковара, Осијека, Книна, Дрниша и Личког Петровог Села. Све оне су жртве рата.

Разговор са њима водит ће Весна Јанковић, активисткиња Антиратне кампање. Реч је о пројекту "контрасећања", покушају да се испричају приче жртава рата са његове маргине и изван службене историје.

Оливер Фрљић се нада да ће животне приче ових жена показати да ни у једном рату, па тако ни у Домовинском, ништа није црно-бело и једноставно:

"Иако су различитих националности и породичних прилика, све су ове жене током рата проживеле неку врсту мучења и тортуре, изгубиле су чланове породице, јавно су исмеване или су трпеле дугогодишњу друштвену изолацију."

Неке од њих сведоче и о епизодама ратне хуманости и храбрости које такође одударају од националних стереотипа и које се не препричавају ни на православним опелима ни на католичким мисама за домовину. Један од примера гооври о томе како су поједини дрнишки Срби и Хрвати, кад је било најгоре, једни другима спасавали животе.

Догађај као секундарни циљ има и отварање дебате о улози жена у рату.

Будући да свака Фрљићева активност у последње време производи жестоке друштвене реакције, организатори и овом приликом у Ријеци очекују контрапротесте ветерана рата и десничарских удружења.

Скуп ће, наводе организатори, бити добро осигуран.

Рекли су да ће се Бранко брзо вратити

Слободна Далмација пренела је и део приче Марије из Осијека:

"У то вријеме сам с двојицом малољетних синова била у избјеглиштву у Запрешићу, а супруг Бранко је остао у Осијеку јер је био један од директора Поште. Сваки дан, изузев суботе и недјеље, чули смо се телефоном чим би он стигао на посао. У понедјељак, 25. 11. 1991. године отпратила сам дјецу у школу и потом чекала његов позив. Јавио ми се тек око 16 сати. Грдила сам га што ми се није јавио раније, а он ми каже да уопће није ишао на посао, да му је у петак пред крај радног времена дошао шеф и рекао да је од понедјељка на слободним данима те да не иде никуда из Осијека у случају да га буду требали. Никада није рекао да га је страх, да га је нетко дирао, нападао. Ништа.

Сутрадан у 11.30 по њега је дошло троје наоружаних особа, једна жена и два мушкарца у одорама Хрватске војске. Позвонили су на врата и рекли му да с њима пође на информативни разговор. Казали су му да не треба понијети документе јер ће се брзо вратити. Након пола сата је то исто троје људи дошло у нашу кућу, али овај пут без њега. Одвезли су наш аутомобил из гараже. Одонда га више никад нисам видјела ни чула."

Марија данас живи у Осијеку с једним од синова и има 65 година. До 1994. године, када је њен супруг Бранко као нестала особа проглашен умрлим, Марија и њена деца живели су на рубу егзистенције. Остатак Маријине приче моћи ће се чути 5. 8. 2015. у ХНК Ивана племенитог Зајца у Ријеци.

Извор: Слободна Далмација