Хрвати потражују и српску имовину

Бројне хрватске фирме и даље воде битку за поврат или барем обештећење имовине на коју полажу право у Србији, после распада заједничке државе.

Њихове процене о вредности тих некретнина достижу неколико милијарди евра, док српски званичници процењују да је већи део имовине бивше заједничке државе подељен према територијалном принципу, пише портал СЕЕбиз.

Београдски лист "Вечерње новости" тврди како попис некретнина које хрватске компаније потражују у Србији "не прелази 800 милиона евра, за разлику од конфискованих српски некретнина у Хрватској које надмашују 1,8 милијарди евра", пренео је СЕЕбиз.

Портал се позива на медије у Србији, који најављују да Хрватска креће у битку за поврат имовине и помињу најновију тужбу Хрватске електропривреде (ХЕП) која од Србије потражује око две милијарде евра за улагање у изградњу термоелектране Никола Тесла код Обреновца.

Хрватска је израчунала, пише СЕЕбиз, да је у заједнички пројекат изградње термоелектране код Обреновца уложила 120 милиона евра "и са каматама данас би то улагање износило две милијарде евра". Уз то ХЕП тражи и једногодишњу, бесплатну, дакако, испоруку струје. Електропривреда Србије неслужбено одговара како је захтев неоснован, "а и што су Хрвати чекали 20 година да поднесу тужбу?"

Прва је Ина кренула с тужбом пред београдским Трговачким судом за повраћај или обештећење за 167 бензинских пумпи и 11 складишта које су након распада Југославије преведена у власништво новоформираног Беопетрола, да би 2003. та имовина била продата руском Лукоилу за 117 милиона евра.

Хрватска привредна комора је 2004. поднела тужбу против привредних комора Србије и Црне Горе пред Трговачким судом у Београду тврдећи да им припадају некретнине на престижним адресама у средишту Београда.

СЕЕбиз је пренео писање београдског листа "Вечерње новости", који тврди да се пред Међународним судом правде у Стразбуру налазе два предмета из Хрватске и Словеније и оба се односе на потраживања имовине с подручја Србије.

Директор Дирекције за имовину Србије, Јован Воркапић, рекао је за "Вечерње новости" да је већи део имовине бивше заједничке државе подељен према територијалном начелу, "што значи да су државе чланице задржале имовину на свом територију, а исти принцип је примењен и за покретну имовину".