НВО настављају битку за Сутјеску

У јуну ће бити организовано стручно истраживање кањона Сутјеске и Хрчавке са 20 научника из БиХ и регије, како би противници изградње мини хидроелектрана у Националном парку Сутјеска имали јаче аргументе за наставак борбе.

Република Српска 24.05.2015 | 15:26

Наташа Црнковић, предсједница Центра за заштиту животне средине из Бањалуке најавила је да ће тражити одговорност особа које су зауставиле грађанску иницијативу за Сутјеску да дође на гласање у Народну скупштину Републике Српске.

Иницијатива коју је потписало 6.000 грађана усмјерена је против изградње мини хидроелектрана у Националном парку Сутјеска.

У Националном парку Сутјеска додјељене су концесије за пет малих хидроелектрана и то двије на ријеци Сутјеска и три на ријеци Хрчавка. Овом иницијативом Народној скупштини предложено је усвајање закључка да изградња малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска није од јавног и општег интереса за бх. ентитет РС.

Ипак, ова тачка скинута је у минули понедељак са дневног реда четврте сједнице Народне скупштине РС-а након што није добила подршку Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду да иде у скупштинску процедуру.

- Заступници се позивају на застару -

Центар за заштиту животне средине саопштио је да су у том Одбору при гласању о иницијативи за Сутјеску суздржани били: Милорад Јагодић (СНСД), Чедо Вуковић (СНСД), Милан Дакић (ДНС), Војин Митровић (самостални посланик) и Ненад Вукоје (спољни члан Одбора), док је троје посланика гласало за упућивање иницијативе на гласање у Скупштину.

"Иницијативу ћемо поново покушати ставити на дневни ред Народне скупштине, обзиром да сматрамо да се о њој мора тамо расправљати и да 6.000 грађана мора чути шта о овој иницијативи мисле сви посланици, а не само њих пет", изјавила је Наташа Црнковић.

Према њеним ријечима Окружни суд у Бањој Луци је донио двије пресуде чиме су оборене обје студије утицаја на животну средину хидроелектрана у Националном парку Сутјеска, на ријекама Сутјеска и Хрчавка, тако да за сада нема пријетњи да ће доћи до изградње хидроелектрана.

"Свакако, наставићемо активности да бисмо поништили све могућности да то изградње тих хидроелектрана дође. У наредном периоду ћемо се консултовати са стручњацима, другим организацијама цивилног друштва с којима сарађујемо и локалним становништвом, те заједно направити план наставка наше битке. У јуну ћемо организовати стручно истраживање кањона Сутјеске и Хрчавке са 20 научника из БиХ и регије, након чега ћемо имати јаче аргументе за наставак наше борбе", рекла је за Анадолију Наташа Црнковић.

Милорад Јагодић, посланик у Народној скупштини РС и члан Одбора каже да су чланови Одбора били суздржани јер грађанска иницијатива касни, с обзиром да је покренута десет година након додјељивања концесија за иградњу мини хидроелектрана у Националном парку Сутјеска. Он сматра да су у праву и грађанска иницијатива и Влада РС-а.

"Због тога нисам могао да се опредјелим, нешто што се десило прије десет година сада би ми требало да будемо арбитри и да кажемо то је доборо или није добро. Чини ми се да иницијатива закаснила", рекао је Јагодић.

На питање чланови Одбора нису одлуку препустили свим посланицима у Скупштини Јагодић је рекао да је сигуран да с овим није готово. Он сматра да је најбоље да представници Владе РС-а и грађанске иницијативе састану и пронађу компромис.

Сребренка Голић, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију бх. ентитета РС истакла је да постоје национални паркови у којима су изграђене мале хидроелектране, те да је и просторним планом БиХ и у бившој Југославији било предвиђено да се прави десет мини хидроелектрана на овом подручју.

"Када је додјељена концесија тадашња влада Пере Букејловића тражила је од свих инвеститора којима је додијелила концесију да израде студију оправданости и утицаја на животну средину што су они и учинили, платили и по нашим сазнањима по том основу су и додјељене концесије", рекла је Голићева.

Петар Ђокић, министар индустрије енергетике и рударства РС-а, сматра да нема разлога да се у Босни и Херцеговини не граде такви објекти свугдје тамо гдје студије то потврде.

"Недавно је један дио студије оспорен, ако студија покаже да је такве објекте могуће градити тамо, а да они неће утицати у било којем сегменту и нарушити било такав контекст који треба да постоји у оквиру националних паркова, онда је сасвим примјерено да се на крају изда и одобрење за грађење и изграде такви објекти", каже Ђокић.

- Без јасних критерија при одабиру ријека и водотока -

Говорећи о грађанској иницијативи Ђокић каже да нема ништа против да се такви покрети баве таквим питањима, наводећи да они треба да упозоре све грађане да брину о заштити околине и националних вриједности.

"Свакако да то и чинимо. Зато су сасвим сигурно услови за израду студија које треба да покажу оправданост или неоравданост изградње таквих објеката нешто захтјевнији и зато траје толико дуго тај поступак. Ове иницијативе, уколико могу да докажу и да оспоре кључне елементе који су дати у студијама, треба анализирати и само на основу тога се може приступити другачијем рјешењу", рекао је Петар Ђокић.

Наташа Црнковић каже да је проблем изградње хидроелектрана у БиХ то што су планиране на сваком мало већем потоку на територији читаве државе.

"У току је велика експанзија планова за мини хидроелектране. Највећи проблем је што нема неких јасних критерија при одабиру ријека и рјечних водотока гдје би се градило. Одобрава се у налетима па је тако на примјер у једном дану 2006. године додијељено и потписано 120 концесија", рекла је Наташа Црнковић.

Тада су, каже она, "потписане концесије и за градњу у Националном парку Сутјеска гдје се уопште није узело у обзир да је у питању национални парк и да те двије ријеке поред прашуме Перућица представљају најважнији биолошки простор тог националног парка".

Према њеном мишљењу најбезболније је рјешење да се инвеститору предложе замјенске локације. Она подсјећа и да Босна и Херцеговина има "нешто мање од два посто заштићених подручја што је испод свих нивоа, јер се проценат заштићених подручја у државама Европске уније креће од 12, па и преко 20 посто".

Извор: Анадолија