Национализам, највећи проблем у региону!

Угледни амерички магазин "Фореигн Аффаирс" у анализи Едварда П. Џозефа, Балкан види као жариште нове кризе, коју генеришу национализам и националистичке идеологије у БиХ, Србији, Македонији, Косову и Албанији.

"Српски и хрватски политичари у БиХ недавно су и званично саопштили своју посвећеност подјели државе. Радикални ислам и руски утицај додатно погоршавају ионако лоше међуетничке односе. ЕУ и САД одустају од инсистирања на промјенама Устава БиХ, који је разлог већине застоја, те сада инсистирају на економским промјенама које се чине лакшим за остваривање", пише "Фореигн Аффаирс".

Професор и историчар из Загреба Иво Банац оцијенио је за "Независне" да Балкан заиста може бити жариште нових сукоба, али по његовом мишљењу, не нужно и великих размјера. Проблем међутим, види у руској вањској политици, посебно у односу на РС, а не у исламском тероризму.

"Ако говоримо о национализму, као политичкој идеологији, она за циљ има стварање државе, уз претпоставку да се зна граница те државе. Све националистичке идеологије које иду изван данашњих обима држава које су остварене деведесетих година, империјалистичке су и воде према ратним сукобима", наглашава Банац.

Заустављање реформских процеса у БиХ, баш као и у Македонији, почело је још 2006. године, наводи амерички извор, те оцјењује да су државне институције у нашој земљи нефункционалне, те су "пуки реликт ратних сукоба".

"На Балкану није завршен процес демократизације, нити је усавршен. Међутим, појединачни инциденти нису обиљежје Балкана, имамо их и у Америци, па би анализе овог типа могле бити погрешне и чак с циљемизазивања кризе. Ипак, национализам и националистичке идеологије у БиХ јесу највећи, заправо једини проблем и то као облик легитимације корупције и криминала", напомиње за "Независне" Шаћир Филандра, декан Факултета политичких наука у Сарајеву.

И лидери у Македонији и на Косову играју на карту национализма, док се обични грађани окрећу ка етничким разликама. Те разлике, напомиње амерички часопис, стварале су проблеме и у прошлости. Са друге стране, умјесто да изгради чврсте темеље да се превазиђу преостале препреке за евроатлантске интеграције, Запад је дозволио да младе земље региона поново почну да гријеше.

"На стање на Балкану утичу сви они исти фактори као и у Европи, попут социјалног незадовољства и лошег квалитет живота, а затим унутрашњи проблеми које нисмо затворили ни након деведесетих, што може бити тло за обнову међуетничких сукоба. Са друге стране, не смијемо заборавити никако ни да снажнији Запад користи наше препуцавање и веома често тргује њим. Такође, наш је проблем то што након деведесетих нисмо изградили ниједну озбиљну државу, имамо исте људе у политичкој јавности и на власти, одсуство политичке воље и заправо једно фингирање промјена", упозорава за "Независне" Душан Јањић, директор Форума за етничке односе из Београда.

Аналитичар из Београда Дејан Вук Станковић сматра да је посебно "БиХ место сусрета различитих сукобљених интереса, због чега ће бити потребна велика преговарачка вештина да се помире интереси три народа".

Према писању "Фореигн Аффаирса", радикалне опције за уједињење Косова с Албанијом могле би поново да отворе сукоб са Србима, док Брисел подржава компромис.

"Балкан није изолован случај. Ствари о којима говоримо дио су укупног проблема, у односу и на Украјину, Авганистан, израелско - палестински сукоб, нуклерани сукоб Кореје или Ирана... Дакле, америчко виђење ситуације само је једно од виђења. Оно што нама треба да буде фокус и далеко је корисније, то је изградња нових модела и промјена. Не због тога што ми морамо ући у ЕУ, већ јер желимо и требамо реформске процесе, како бисмо постали функционалнији", наглашава Милош Шолаја, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци.

Извор: Независне