Навршило се 35 година од Титове смрти

Данас се навршава 35 година откако је преминуо некадашњи доживотни предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито. Исто толико година Тито је провео на челу СФРЈ (ДФЈ и ФНРЈ).

Јосип Броз Тито, неприкосновени вођа и предсједник Савеза комуниста Југославије, маршал, врховни командант и доживотни предсједник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, државе стваране у мору крви током 20. вијека, која га је наџивјела само једанаест година, умро је 4. маја 1980. године, у 15.05 у болници у Љубљани.

У ондашњој Палати ЦК СКЈ, у коју је Тито ушао само једном, 1966.године, када је објекат саграђен, а онда рекао да га у то здање у коме се данас налази тржни центар „Ушће” никада више не зову, пошто му се није допало, ту је био смјештен важан обавјештајни центар. Од када је, послије дочека Нове 1980. године Тито био смјештен у болницу, у поменутом центру су са стрепњом, под стресом, очекивали једну шифровану поруку из Љубљане: „Утакмица је почела”.

Био је то знак да је Тито преминуо, а педесетак свјетских телевизијских мрежа је директно преносило испраћај Титових посмртних остатака до Куће цвећа, у кругу Ужичке 15 на Дедињу.

Титовој сахрани је присуствовало више од 200 високих државних и политичких личности из свијета

Тито је имао несумњиво велики углед у свијету. Био је и један од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерјешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије, на XИВ ванредном конгресу у јануару 1990.

Рођен је Кумровцу, у хрватском Загорју 1892. године, у мјешовитој хрватско-словеначкој породици, а као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату. Рањен је и заробљен у Русији 1915. године, па је извјесно вријеме био заробљеник, а у његовим званичним биографијама навођено је да је учествовао и у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем 1920. године, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића. Радио је 1936-1937. у Коминтерни у Москви, у вријеме кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом свјетском рату Партизански покрет, односно Народноослободилачку војску а из рата је изашао као легендарни вођа.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након Другог свјетског рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора", чиме је у ствари уништен читав тадашњи грађански слој.

Тито је остао упамћен и по томе што је 1948. године одбио Стаљинов притисак, односно Резолуцију Информбироа комунистичких партија, након чега је деценијама добијао значајну финансијску помоћ од САД.

И данас, 35 година послије његове смрти, изостаје дубинска анализа историјског времена протеклог у Титовом знаку.

Извор: Истинито