Интервју с предводником Вотфорда - Славишом Јокановићем...

Дан после историјског успеха и пласмана у Премијер лигу српски стручњак у разговору за МОЗЗАРТ Спорт смирено коментарише ту посебну чар Чемпионшипа у којем сви играју '100 на сат', како је довео Вотфорд до елите, какву слободу у раду има, колико су га пута сјајни нападачи ставили на слатке муке...

Фудбал 27.04.2015 | 19:00

Пре годину и по дана се брчкао на прелепим тајландским плажама и онако успут водио тамошњи Муантонг до титуле првака. Али, није то био његов ниво. Када му је сунчање и упознаваје Тајланда досадило, спаковао је кофере и вратио се у Европе где фудбалски и припада.

Данас је најлепша прича српског фудбала, први наш тренер који ће радити у енгелској Премијер лиги и херој навијача Вотфорда. Дан после највећег успеха у каријери, Славиша Јокановић исто онако смирено и господски као што је деловао на терену, коментарише луду суботу у којој га је вест о пласману у Премијер лиги затекла у аутобусу на путу за Вотфорд и изазвала делиријум у тиму Стршљенова.
“Осећам се исто као и обично. Звони телефон цео дан, стижу честитке, а ја се полако спремам да одем до Лондона и погледам Арсенал - Челси. Сасвим обичан дан“, каже смиреним тоном Славиша Јокановић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

Вотфорд у Премијер лиги није изненађење с обзиром на ток сезоне, али је изненађење што се то десило коло пре краја.
„Одрадили смо посао у Брајтону и победили у тешкој утакмици, али искрено се нисмо надали да ће све бити решено у овом колу. Све нас је затекла вест о пласману у Премијер лигу, па није ни било неког великог и организованог славља. Фешта се спрема за следећи викенд када дочекујемо Шефилд и када ћемо са нашим навијачима прославити успех.“

Потпуно луда сезона у Чемпионшипу у којој су се бодови освајали и губили у надокнади времена за Јокановића је завршена баш на такав начин. Голом Фулама у 96. минуту који вам је и математички обезбедио промоцију у елиту.

„Јесмо изненађени, али смо очекивали да ће бити драме у овом колу. Ја лично сам очекивао да ће Норич у Реотераму и Мидлзбро птротив Фулама кренути на све или ништа. Мидлзбро је много бодова ове сезоне освојио на такав начин. Умели су да крену са голманом напред и овога пута су покуашли исто, али им се осветило. Све је отишло на нашу воденицу.“

И колико год да је Вотфорд имао среће са резултатима, толико је сам заслужио велики успех захваљујући победи у Брајтону који је јуришао на изједначење као да му је последње.
„То је Чемпионшип. Таква је цела сезона. И у прошлом колу против Бирминегма смо једва живу главу извукли, пошто су они имали три шансе у финишу меча. Али, тако је то у овој лиги. Није само нама било тешко. Сви играју „100 на сат“ и иду на победу. Нема лако освојених бодова. Чемпионшип свакако није квалитативно на нивоу Премијер лиге, али више је задржао тај енглески шмек и стил игре. Уживао сам у атмосфери у Чемпионшипу, посвећености навијача својим клубовима, али драго ми је да га напуштамо. И надам се да то неће бити на кратак период. Било је ово баш интересантно искуство. Чак 46 утакмица у сезони, играло се нон-стоп.“

Вотфорд је ипак екипа која највише у Чемпионшипу подсећа на континентални стил игре и одудара од класичног енглеског стила.
„Таква су нам екипа и профил играча. Имамо фудбалере са свих страна света. Не бисмо имали шта да тражимо да смо форсирали класични енгелски стил игре какав се форсира у Чемпионшипу. Било је логично да трошимо ресурсе које имамо. Уосталом, избор мене као тренера је довољан показатељ о клупској оријентацији. Имам искуство играња у Енглеској, али и у осталим лигама. Наравно, морали смо да направимо мешавину два стила игре јер само то је могло да нам донесе коначан успех“.

Када сте поменули Вотфордов избор вас као тренера, како је уопште дошло до те приче?
„Дуго времена се крећем у фудбалским круговима и имам пријатеље у многим земљама. Па, тако и у Италији одакле долазе газде Удинезеа. Тако је и дошло до наше сарадње“

Са играчима из свих крајева света, тренером из Србије, Вотфорд је постао прилично посебна прича енглеског фудбала.
„Фамилија Поцо је прави пример како се газдује клубом. Од Удинезеа су направили респектабилан клуб, Гранаду су стабилизовали у Примери, а сада су дочекали успех и са Вотфордом. Имају феноменалну скаутинг мрежу и сјајан су пример како се од фудбала прави бизнис. Када сам тражио одређени профил играча, само би ми рекли 'Имамо већ таквог код нас'. То је најбољи доказ како они и овај клуб функционишу.“

То би могло да значи да ће та невероватна сакутинг мрежа донети и појачања за Премијер лигу и да се Вотфорд неће распита са новцем као што остали Енглези воле?
„Прво ће се одредити приоритети, па ћемо видети шта нам је чинити. Имамо неколико играча којима истичу позајмице. Гедијура и Коноли су међу њима. Гедијури је већ истекао уговор о позајмици и он не може да игра последње коло. Коноли је дошао из Кардифа јер су они желели да смање трошкове. Сигурно да ће се нешто мењати и да ће бити куповина пошто смо сада обезбедили средства да појачамо тим. Газде клуба имају систем рада који је до сада доносио резултате и донећемо одлуке у интересу екипе. Знамо да нас очекује тежак задатак у Прмеијер лиги. Видимо и на примеру ове сезоне колико је тешко екипама из Чемпионшипа да се снађу у елити, пошто се Лестер, Барнли и КПР боре за опстанак. Није то ништа неуобичајено у Премијер лиги“, реално сагледава ситуацију српски стручњак.

Током сезоне сте директно неким одлукама утицали на коначне резултате и храбрим одлукама мењали ток утакмица као што је било јуче када сте већ после 25 минута игре направили тактичку измену.
„Морао сам да реагујем. Брајтон је први пут у сзеони изташао са три играча у одбрани и „фулбековима“, чиме нам је оптеретио бокове. Сачекао сам до 25. минута и видео да морам да променим формацију. На крају је то дало резултат“.

Тешко је било противничким тренерима да вас прочитају ове сезоне. Вртели сте формације у ходу, мењали играче, играли 4-4-2, 3-5-2, 4-3-3...
„То је пре свега зато што имам одређене типове играча и у зависности од њихових квалитета и игре противника сам гледао како да што боље искористимо. Играли само и са три шпица, али то баш и није функционисало најбоље“

Управо је нападачки трилинг Дини - Игало - Видра био ударна игла вашег тима ове сезоне.
„Истина, имао сам много избора, али у појединим тренуцима сам морао, да их издвојим са стране, попричам са њима и објасним им зашто не могу сви на терен у истом тренутку. Навикли су да играју у пару и тако смо боље функционисали. Морао сам да им објасним зашто неки од њих тројице није могао од првог минута на терен. Не због квалитета, већ због талктике. Ту је и Аргентинац Форестијери који је четврти шпиц и такође је добар нападач. Зтбог таквих нападача, многи су нас се плашили“, хвали Јокановић своје пулене.

Док су они решетали противничке мреже, одбрана је често као у случају пораза од Ипсвича издвајана као слаба тачка. Ипак, када је било најпотребније, одрадила је велики посао.
„Имали смо проблема током сезоне. Углавном смо висили када нас противници нападну дугим лоптама и нисмо успевали да изађемо на крај са тим. Међутим у последњих пет утакмица које смо победили, примили смо само један гол и одбрана је дала велики допринос. Погтово искусни голман Еурељо Гомес који је био један од кључних људи у тиму“.

Радили сте са многим великим тренерским именима. Од Осима преко Антића, Хајнкеса, Ирурете до Ранијерија. Од кога сте највоише научили?
„Од свакога сам покупио понешто. Од Антића и Хејнкеса највише. Али, фудбал се мења и иде напред тако да сам морао учим и неке нове ствари. Ова сезона у Чемпионшипу ми је много помогла да напредујем. Од своих бивших тренера бих посебно издвојио Радмориа Антића. Тренирао ме је у Шпанији, а последњих 12 година сам живео у Мадриду где смо се дружили и причали о фудбалу.“

Колику слободу у раду сте имали у Вотфорду?
„Потпуну. Неке ствари су ми омогућиле да организујем екипу онако како желим. Искључиво ја се питам када се шиша трава, када се полива, на којем терену тренирамо, када се руча, када се одмара... То јесте мало компликовано, али вам омогућава поптуну аутономију и шансу да реализујете све своје идеје. На тај начим сам и обогатио себе као тренера. За разлику од неких других средина, у Вотфорду сам имао потпуну слободу. Моја одлука је била да играчи иду у карантин дан пре утакмица. Знате, у Енглеској то иде по систему 'спаваш, ручаш и идеш на утакмицу'. Домаћи фудбалери нису навикли на то. Међутим, ја имам континенталну екипу, доста играча који нису са Острва и којима то није чудна ситуација. Клуб ми је омогућио да све те ситне детаље организујем до највишег нивоа“.

У дану каду су тужне и ружне слике са вечитог дербија птишле из Београда у свети, ваш успех је био најлепша вест у Србији.
„Срећан сам што су многи људи у Србији испратили успех. Јављали су му ми пријатељи из домовине да се Вотфорд пратио све више како је сезона одмицала и да су нас људи симпатисали. Драго ми је због тога и због подршке земљака. Цео дан ми стижу честитке са свих страна. Што се дербија тиче, нисам стигао да испратим шта се дешавало ни на терену, ни око њега. Али апсурдно је да нам се те ружне ствари догађају стално. Чуо сам се са пријатељима и прикупио сам неке информације. Чуо сам да је Партизан био бољи, а пре свега ме је обрадовао гест Звездиног тренера Лалатовића који је ушао у свлачионицу и честитао противнику. Ти џентлеменски потези се полако заборављају у нашем фудбалу, а драго ми је да нису изумрли потпуно“, истиче Јокановић.

Има то неписано правило да су задњи везни и дефанзивци предоређени да постану бољи тренери од уметника, крила или нападача, а наша „четворка“ Јокан је само доказ који то потврђује. Није био највећа звезда у оној репрезентацији са Стојковићем, Мијатовићем, Савићевићем, али је тихо иајко добро радио свој посао. Када је он носио капитенску траку наша репрезентација никада није поражена. Доказао се и на почетку тренерске каријере пошто је исписао историју Партизана са две везане дупле круне, али у Србији се то није ценило. На сву срећу, постоје они који то цене, који се размеју у фудбал и који ће то своје поверење наплатити са скоро 190 милиона евра колико у укупном збиру доноси пласман у Премијер лигу.

А, Јокановић ће бранити част Србије у најгламурознијој лиги Европе и размишљати како да надмудри Муриња, Венгера, Ван Гала, Роџерса и остале... Већ данас је кренуо у извидницу.