Млади хоће посао, а неће да се усавршавају

Већина младих људи кука да нема посла. Посла има, само га треба тражити и бити спреман и имати времена за усавршавање. А сигуран сам да већина младих вријеме губи у кафанама.

Ово су ријечи Милоша Благојевића, предсједника Омладинског савјета РС, који своју изјаву аргументује податком да лани, након објављиваних позива за едукативна и бесплатна путовања у земље попут Азербејџана и Португала, није било учесника из РС.

"Колико год омладинске организације организовале семинаре, конференције и сличне догађаје, који су у већини случајева бесплатни, увијек имамо појаву да се мали број људи пријављује. Послодавцима није довољно формално образовање које млади људи стекну у школама и на факултетима", каже он.

Благојевић подсјећа и на недавно одржани Сајам образовања и запошљавања, гдје су, истиче, послодавци саопштили да имају радна мјеста и да их нуде, али млади људи који им се јаве немају довољно компетенција да одговоре потребама које понуђено радно мјесто захтијева.

"То је катастрофалан и поразан податак", закључује Благојевић.

Да је пожељно да млади људи раде на цјеложивотном учењу, те да прате принципе тог учења, сматра и Саша Јовљевић, пројект координатор у Омладинској информативној агенцији БиХ.

"Сматрамо да се младим људима нуди велики број могућности за доедукацију, но нажалост само мали дио њих види корист за себе у том пољу, а још мањи број њих се одлучи на тај корак", наглашава Јовљевићева.
Послодавци истичу да више не питају за "папир", већ их занима шта знате.

"Ако имају неке вјештине, треба да имају и храбрости да изађу на тржиште, а ако их немају, треба да се распитају гдје би могли да своје знање допуне", наглашава Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ.

Према истраживањима портала Посао.ба, послодавци врло често приликом потраге за радником траже вјештине и знања која нису обухваћена програмима у високошколским установама или, уколико јесу, нису довољно базирана на развој конкретних вјештина.
"У чак 23 одсто од укупних објављених огласа на порталу, послодавци наводе обавезно знање рада на рачунару, знање енглеског језика, а затим познавање њемачког и турског језика. Често траже и вјештине и знања која захтијевају самостално учење, неки вид неформалног образовања, похађање тренинга, едукације, обуке или додатно цертифицирање за специфичну вјештину", каже Бењамин Кадић, водитељ продаје на порталу Посао.ба.

Како додаје, међу најтраженијим вјештинама јесте и активно искуство у управљању аутомобилом, али ту спадају и вјештине комуникације.

"Осим тога, вјештине које се све више траже из године у годину јесу организацијске вјештине, преговарачке и продајне вјештине. Послодавци, такођер, желе у својим упосленицима велику разину самосталности и иницијативе, тачност и поузданост, способност рада у тиму, те сналажљивост и флексибилност у раду", набрајао је Кадић.

По подацима који су нам уступљени из Омладинске информативне агенције БиХ, 45 одсто младих је незапослено, а 73 одсто их жели да напусти БиХ.

Према информацијама завода и служби запошљавања, у БиХ је, крајем јануара, на евиденцијама било пријављено 551.167 незапослених лица.

"Од укупног броја лица која траже запослење, 170.240 или 31 одсто су чинила лица до 30 година старости", прецизирао је Жељко Рајић, замјеник директора Агенције за рад и запошљавање БиХ.

Извор: Независне новине