Дуг здравства гура у пропаст ПИО

Фонд за пензијско-инвалидско осигурање Републике Српске потражује 391 милион марака по основу неплаћених доприноса, а на прошлогодишњи дефицит у пословању највише је утицао раст дуга здравствених установа.

Република Српска 31.03.2015 | 22:44

Рекао је то у интервјуу за " Глас Српске " директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић.

-Фонд ПИО Републике Српске предложио је сет мјера које би требало да повећају уплату доприноса. О каквим рјешењима се конкретно ради?

МИЛИЋ: Стручна служба Фонда урадила је анализу финансијске стабилности Фонда са пројекцијом за период од 2015. до 2020. године. Та анализа ће бити презентована Управном одбору Фонда ПИО и Влади РС и надамо се да ће неке од предложених мјера бити примијењене с циљем побољшања и повећања наплате доприноса, како из претходних година, тако и из текућег периода. Сет предложених мјера има циљ обезбеђење додатних извора финансирања и повећање финансијске стабилности и одрживости пензијског система. Ми смо већ предузели мјере на том пољу. У току прошле године спроводећи акцију "Стоп преварама, до пензије поштено" уштедјели смо 8,8 милиона марака и за исти износ смањили дефицит, а у протекле три године само по овом основу остварили смо уштеде веће од 22 милиона КМ. У прва два мјесеца ове године остварена је уштеда од 5,3 милиона по основу правовременог обустављања исплате пензија за кориснике права за које се утврди промјена чињеница значајних за наставак остваривања права исплатом пензије.

-Какво је тренутно стање у пензијском систему и да ли је могуће одржати ликвидност Фонда ПИО без додатног кредитног задужења код комерцијалних банака?

МИЛИЋ: Из чињенице да потражујемо 391 милион марака по основу неплаћених доприноса за пензијско-инвалидско осигурање, да су потраживања од здравствених установа само у прошлој години готово удвостручена и да је примјетан раст дуговања других сектора, одговор се намеће сам по себи. Сет реформских закона које је Влада упутила у процедуру требало би да позитивно утиче на довољан прилив средстава за несметану исплату пензија. Прије свега, мислим на редовну уплату доприноса и смањење рада на црно, што ће аутоматски побољшати однос осигураника и корисника права. На тај начин би било могуће одржати ликвидност Фонда без додатног кредитног задужења.

-Колика је задуженост Фонда и да ли су планирана нова задужења у наредном периоду?

МИЛИЋ: Фонд је тренутно задужен дугорочним кредитом од 83 милиона марака, а поред тога, користимо и револвинг кредит од 43 милиона. За сада не планирамо нова кредитна задужења, јер очекујемо да ће Пореска управа појачати наплату потраживања из претходних година, а побољшања у финансијској стабилности Фонда треба да донесе и сет мјера које ћемо усагласити са Владом и ставити их у примјену.

У којим дјелатностима послује највећи број дужника и колико они дугују?

МИЛИЋ: Фонд потражује 85,7 милиона марака од предузећа над којима је покренут стечајни поступак, затим слиједе уплатиоци доприноса из самосталних дјелатности, предузетници, занатлије и адвокати са 70 милиона, приватна предузећа дугују 60,5 милиона, здравствене установе 60 милиона, јавна предузећа 41,5 милиона, републичке установе и институције 15,5 милиона, предузећа из кожарско-текстилне дјелатности 13,7 милиона, локалне заједнице три милиона, а на репрограмиране обавезе се односи 41 милион КМ.

-Како је Фонд пословао током прошле године?

МИЛИЋ: У 2014. години остварили смо приходе у износу од 936,6 милиона, док су расходи износили 970,8 милиона, из чега произлази дефицит од 34,1 милион марака. Дефицит је настао искључиво као посљедица раста дуга здравствених установа који је у току прошле године са 34 порастао на 60 милиона марака. Остварен је и раст дуга самосталних предузетника са 62,5 милиона на 70 милиона марака. Не треба заборавити и да је у јануару 2014. године извршено ванредно усклађивање пензија за све кориснике права по стопи од два одсто, а од септембра за још два процента. Само по том основу нужно је било обезбиједити додатних око 32 милиона марака. За исплату пензија прошле године је издвојено 954,8 милиона марака, што чини 98,3 одсто расхода, док на остале расходе отпада 1,64 одсто, што је готово двоструко ниже од законом дозвољених три одсто укупних расхода за рад административне службе Фонда.

Извор: Глас Српске