Маслиново уље с полица није за људску исхрану

Избора, наравно, не мањка, а квалитетну рибу вам не пада на памет уништити лошим уљем па купујете оно на чијој декларацији јасно пише – “екстра дјевичанско”. Кући се враћате задовољни, сасвим несвјесни да оно што у врећици носите врло вјеројатно није екстра, а богами ни дјевичанско.

Барем ако је вјеровати ријечима, а нема разлога да то не чинимо, Недјељка Фистонића, предсједника Удружења маслинара “Паићуша”, која већ девет година додјељује награде за најбоља маслинова уља.

Једна од категорија је и “најбоље екстра дјевичанско уље у трговинама”, која ове године није додијељена јер, вјеровали или не, баш ниједно уље изузето с полица није задовољило критеријуме екстра дјевичанског. Иако су сви редом имали такву декларацију.

– Не могу говорити о којим уљима је ријеч, али знаковито је да ниједно није задовољило законом прописане услове. Маслинарска година била је врло лоша, али овакво што нисмо очекивали. Сва уља која смо дали на тестирање рекламирала су се као “екстра дјевичанска”, а ниједно то није било. За поређење, прошле године су апсолутно сва уља која смо тестирали била уредно декларисана – изјавио је за “Слободну Далмацију” Фистонић.

Анализа квалитете уља обављена је у лабораторији Завода за јавно здравство Сплит, из којег нам, такође, нису могли потврдити о којим произвођачима је ријеч.
– Да, радили смо анализу за “Паићушу”, али у наш лабораториј сви узорци пристижу под шифром те ми не знамо о којим је уљима ријеч – каже Златка Кнезовић, водитељ Одјељења за хемијско испитивање хране и предмета опште употребе.

– Због климатских услова, као и великих напада штеточина, квалитет овогодишњих уља је знатно слабији. Анализирали смо велики број узорака које су доносили произвођачи, као и купци који су жељели провјерити квалитет купљеног производа. Већина овогодишњих уља која су достављена у нашу лабораторију имала је слободне масне киселине веће од два посто, чиме су сврстана у категорију лампанте, односно категорију која није погодна за људску прехрану – истиче Кнезовић.

– О колико је лошој години за маслинаре ријеч, поготово за оне из јужне и средње Далмације, најбоље ће показати податак да смо у одређеним узорцима биљежили удио масних киселина већи од 25 посто! Такве постотке не памтимо. Ма то није лампанте, то је готово па можемо рећи отровно – каже Фистонић.

Из Завода нам је потврђено како њихова лабораторија од 2011. године обавља редован жупанијски мониторинг квалитета уља ради превенције и заштите здравља, који је показао да проблематична нису само уља с полица трговина (чију квалитету контролише Министарство пољопривреде), него и многа уља домаће производње која ћете најчешће наћи на локалним тржницама или у угоститељским објектима.

– Од 2011. до 2014. током жупанијског мониторинга анализирано је 270 узорака уља од плода маслине који су узети на тржницама и у угоститељским објектима, од чега 45 посто узорака није удовољавало прописима. Разлози несуклађености су најчешће параметри који упућују на оксидацијске промјене те мијешање с рафинираним уљима – каже Кнезовић.
Дакле, гдје год да сте одлучили набавити уље за ону плаву рибу с почетка приче – локалној трговини, тржници, пазару или ОПГ-у, не можете бити сигурни што купујете. Готово половина уља из жупанијских угоститељских објеката и локалних тржница криво је декларисана, док је, потврдили су нам из Министарства пољопривреде, стање још горе на полицама продавница. Наиме, резултати редовитог мониторинга које је у 2014. години проводило Министарство кажу да се у чак 60 посто боца “екстра дјевичанског” маслинова уља није налазило оно што на декларацији пише.

Тко је одговоран за овакве катастрофалне резултате? Зависи кога питате. Једни ће кривицу свалити на произвођаче, други на увознике, а трећи на – лошу годину. Но, ко год да је главни кривац, сасвим је јасно да ће Министарство морати уложити знатно јачи напор при контроли квалитете уља и заштити потрошача. Много јачи од тренутног мониторинга током којег се квалитет осам хиљада тона уља које заврши на полицама трговина контролише на узорку од – 10 боца.

– Неоспорна је чињеница да се у Хрватској производе врхунска екстра дјевичанска маслинова уља. Међутим, исто тако је чињеница да се производе те трже и врло лоша уља. Дјеломично је то из незнања и традиционалних стајалишта, јер је дио потрошача, а и произвођача, научен на упаљена, оцтикава и ужегла уља, а навике се врло тешко мијењају. Такође, информације које смо добили о начину чувања уља упозориле су на проблем недовољне едукованости произвођача, јер неки од њих уље још чувају у каменицама, пластичним кантама и сл., врло често у контакту с уљним талогом. Чување уља у иноксу, такође, може створити проблем ако инокс није предвиђен за уље и ако је уље у полупразном иноксу у директном контакту са ваздухом у надпростору – говори Златка Кнезовић из Завода за јавно здравство.

Питање које вјеројатно мучи сваког читатеља након података изнесених у тексту јест како је могуће да се на тржишту налази толико лоших уља, а нитко не реагује. Уопштено говорећи, највећа одговорност је на Министарству пољопривреде које контролише квалитет маслинових уља.

Министарство је дужно изузети један узорак уља на сваких хиљаду тона уља које се избаце на тржиште, а свака серија за коју се покаже да није уредно декларисана повлачи се из употребе. Но, колико је контрола ефикасна, најбоље свједочи анализа Удружења “Паићуша” која је показала како је на полицама трговина данас дословно немогуће пронаћи екстра дјевичанско уље.

Међутим, још већи проблем су маслинова уља тзв. малих произвођача или ОПГ-ова који своје производе продају на тржницама или их дистрибуирају директно у угоститељске објекте, често ни сами не знајући да је производ који продају лош или чак штетан за здравље.

Одговорни из Министарства поручили су нам и како су све серије уља које нису задовољиле законом прописане услове повучене с тржишта, а против произвођача су поднесени оптужени приједлози надлежним прекршајним судовима. Такође, због лоших резултата мониторинга у претходној години, у 2015. се планира узети већи број узорака екстра дјевичанског уља.

Сваки произвођач уља, независно о томе је ли ријеч о малом обитељском пољопривредном дјелатношћу или великом трговачком ланцу, дужан је исправно декларисати храну коју производи.

У случају да сумњате у исправност хране коју сте купили, приговоре можете поднијети надлежном тијелу задуженом за заштиту потрошача при Министарству пољопривреде, док квалитет купљеног производа можете тестирати на Заводу за јавно здравство.

Извор: Слободна Далмација