Опрезно са антибиотицима

Наш регион на челу са Србијом налази се на црној листи по највећој употреби антибиотика, много више од европског просјека. Међутим, нерационална употреба може изазвати више штете него користи. јер се тиме повећава опасност од отпорних бактерија, чиме медицина губи моћно оружје против ових микроорганизама.

Проналазак антибиотика обиљежио је медицину 20. вијека. Спашени су многи животи и мислило се да су инфективна обољења изгубила битку за сва времена.

Тако је било некада, али не и сада, када се антибиотици нерационално користе, нарочито у нашем региону гдје предњачи Србија. Статистика каже да се на 1.000 дјеце пропише око 1.350 антибиотика.

Разлоге за то што се наш регион издваја по нерационалној употреби антибиотика, др Стојанка Шкорић налази у непостојању контроле у овој области.

Када се посматра однос према антибиотицима, већина родитеља може да се подели у двије групе: Прва која их користи код готово сваке прехладе, а друга која одбија да их даје дјетету. И за једну и за другу одлуку, родитељи морају да преузму одговорност.

Најчешће грешке у антибиотској терапији су прописивање антибиотика за инфекције микроорганизмима који не реагују на ове лекове, на пример за вирусе, за лечење повишене телесне температуре нејасног узрока, са неодговарајућим дозирањем и применом, без бактериолошке потврде инфекције.

Грешке настају и када се пацијенти не придржавају прописаног режима у односу на одговарајућу дозу, временски интервал и дужину трајања лечења. Све то доноси више штете него користи. На првом мјесту је токсичност, јер сваки лијек у великој дози постаје отров, а затим И отпорност бактерија.

Ако ове драгоцене медикаменте не почнемо да употребљавамо према саветима љекара, у будућности бисмо могли да останемо без њих.

На тржишту већ 25 година не постоји нови антибиотик. Зато знајте да се ови медикаменти користе у лијечењу бактеријских инфекција, код вирусних немају ефекат.

(БН ТВ)