Списак лијепих жеља Владе Српске

Влада Републике Српске не може се похвалити ни остваривањем сопствених прогноза на економском плану.

Претходни мандат Владе Републике Српске није донио испуњење великих и амбициозних предизборних обећања СНСД-а и његових коалиционих партнера. Осим неиспуњених страначких обећања, Влада РС не може се похвалити ни остваривањем сопствених прогноза на економском плану.

Ове закључке представио је Истиномјер у свом упоредном прегледу макроекономских показатеља које је Влада Републике Српске предвиђала у претходним економским политикама – те су таква Владина предвиђања била  по правилу, погрешна.

“Из године у годину, у економским програмима које је усвајала Влада Републике Српске редован сегмент је "пројекција макроекономских показатеља", која представља прогнозе о величинама попут раста броја становника/ца, бруто друштвеног производа, спољнотрговинског биланса, износа просјечних плата, те стопе незапослености у Републици Српској.” наводи се у саопштењу Истиномјера.

Како се даље наводи у тексту представљеном јавности у Економској политици Републике Српске за 2011. годину и Економској политици Републике Српске за 2012. годину ове пројекције покривају период од 2006. до 2014. године; у Економској политици Републике Српске за 2013. годину покривен је период од 2009-2015. године, док су у Економској политици Републике Српске за 2014. годину изостале пројекције за 2015. годину. У посљедњој усвојеној Економској политици РС за 2015. годину такођер су изостале пројекције за наредну годину и покривен је период од 2010. до 2015. године.

Као извори ових података, користе се статистички подаци за оне године за које такви подаци постоје, те се у том случају не ради о пројекцијама, већ о прегледу утврђених стопа раста или пада датих величина. За године о којима нема статистичких података, користе се пројекције Министарства финансија Републике Српске.

У Економској политици Републике Српске за 2012. годину, наведено је да су пројекције кретања ових показатеља извршене “На основу кретања макроекономских показатеља Републике Српске у претходном периоду, кретања привредних активности у земљама окружења, препорука међународних финансијских институција, започетих активностима Владе Републике Српске у претходном периоду и планираних политика и инвестиционих активности у наредном периоду.

”У Економској политици Републике Српске за 2013. годину, као основ се наводе “кретања макроекономских показатеља Републике Српске у претходном периоду, претпоставке о привредном расту главних спољнотрговинских партнера, усвојених и планираних политика Владе, те макроекономске пројекције од стране међународних финансијских институција”, а слично образложење може се наћи и у Економској политици Српске за 2014. годину.

„Када се упореде прогнозе Министарства финансија Српске са статистичким подацима који показују какво је заиста било стање ствари у овим областима, уочава се исти континуирани тренд - предвиђене стопе раста се готово никад не остварују у предвиђеном обиму, те се пројекције из године у годину смањују и то у значајној мјери. Период претходног мандата се у оваквом поређењу показује као период константног неуспјеха Владе да оствари предвиђене циљеве својих економских политика” наводи Истиномјер.

Тијана Цвјетићанин из Истиномјера каже како је анализиран само тај сегмент економских политика који се односи на макроекономске пројекције и требало би да покаже у ком правцу ће се кретати ставке попут БДП-а, спољнотрговинског биланса, стопе незапослености и слично.

"Када се упореде "предвиђања" која су дата у економским политикама Владе Српске у претходном мандату, уочава се да те пројектоване вредности константно падају, то јест да се сваке године све више умањују у односу на претходну, али су и даље веће од оних које се реално остваре" каже Цвјетићанин за БУКУ.

Наша саговорница наводи како ови подаци значе да Влада у економским политикама из године у годину даје нереалне прогнозе, то јест не успијева да оствари своје планове и програме, јер се макроекономске пројекције никада не остварују.

"При том је уочљиво да је Влада била најамбициознија и најнереалнија у првој години претходног мандата, па је рецимо оцијенила да ће БДП Републике Српске порасти за 5% у 2014. години, да ће просјечна плата износити 955 КМ, а покривеност увоза извозом достићи 67,5%. У реалности ове пројекције нису ни изблиза достигнуте" каже Тијана Цвјетићанин.

У Економској политици Републике Српске за 2011. годину процијењено да ће БДП Републике Српске у 2012. години износити 9,36 милијарди КМ, да би се у Економској политици Српске за 2015. годину ова пројекција смањила на 8,59 милијарди КМ.

„Још већа разлика се уочава у предвиђањима за 2014. годину, која су се од 2011. смањила са предвиђених 10,68 милијарди на 8,61 милијарду КМ. С обзиром на то да ни у једној претходној години БДП ни приближно није достигао износ од 9 милијарди КМ, тешко је објаснити на основу чега је Влада закључила да ће се у 2014. години постићи скок од скоро двије милијарде КМ, или да ће у 2015. БДП износити 9,75 милијарди, како је то наведено у Економској политици за 2013. години” додаје се у саопштењу Истиномјера.

"Акција Истиномјера по први је пут изнијела у јавност добро склопљене чињенице" каже нам економиста и стручњак за финансијске услуге Славиша Раковић, и додаје да је "импровизација у економским политикама Владе трајно стање почев од 2006. године"

"Примјетно је да у свим овим "плановима" недостаје контакт с реалношћу, с једне стране, и непознавање основа макроекономије, с друге стране", тврди наш саговорник.

Раковић каже како се ова Владина импровизација дешава зато јер су "механички пројектована очекивања која су пожељна".

"Заинтересовани читалац ових незграпних докумената никада не би нашао одговор на питање који су то генератори раста БДП у Републици Српској и на који начин или којим политикама влада доприноси повећању БДП. Стога су и очекивања потпуно нереална" каже за БУКУ Раковић.

Он истиче како је један од примјера генерисање БДП у пољопривреди који је у константном паду од 2009. године и до краја 2014. године није се ни приближио оном из 2008. године.Уз све то влада је и недавно тврдила да су издвајања за пољопривреду одговарајућа. А пољопривреда даје око 10% БДП у Републици Српској.

"С друге стране непознавање макроекономије је манифестовано некритичким претварањем инвестиција у раст БДП" каже нам наш саговорник.

Како је власт изашла са мега инвестицијама, највећим у региону и шире, тако је мало знала на који начин се те и такве инвестиције претварају у раст БДП.

"Један од примјера је кредитна политика и пласмани Инвестиционо развојне банке који нису донијели ни дјелић процента раста БДП, упркос укупној финансијској ињекцији од око 600 милиона КМ унутар четворогодишњег раздобља. Или једно врло стручно питање. На који начин Нафтна индустрија генерише раст БДП када из године у годину исказује губитке? пита се Раковић.

Занимљиво је да су најамбициозније и најнереалније прогнозе по правилу дате за 2014. годину, која је уједно била и посљедња година претходног мандата Владе Републике Српске, те изборна година за актуелни мандат. Може се с правом поставити питање да ли је та чињеница утицала на “галантна” предвиђања економских успјеха Владе и евидентно недостижног раста макроекономских показатеља. Оно што је свакако јасно, јесте да су све прогнозе дате на почетку мандата 2010-2014. остале увелико неиспуњене.

Одбор за реформу привредног система Републике Српске је у недјељу утврдио радне верзије првог сета од 11 реформских закона, чији је циљ раст БДП-а, између осталог.

Предложене су и верзије два закона у надлежности државе, с циљем растерећења привреде и раста производње и запошљавања.

Први закони требало би да буду у функцији до половине 2015. године,увјеравају министри.

У сету предложених закона највише пажње привлаче корекције закона чије доношење је раније изазвало доста критика. Међу њима је укидање опорезивања дивиденде, доношење јединствене стопе пореза на непокретности, те смањење стопе доприноса.

”Садашња збирна стопа доприноса 33%, наш приједлог је 31,6%. То би подразумијевало да ће се стопа доприноса за здравство смањити за један индексни поен, за дјечју заштиту 0,1% и за незапосленост 0,3%”, рекао је министар финансија Српске Зорен Тегелтија.

Губитак прихода јавних фондова, по овом основу био би 72 милиона марака, али би привреди годишње остало 53 милиона марака више. Фонд здравственог осигурања, план је Владе Српске , могао би покрити мањак посебном акцизом на дуван и алкохол. То је један од два закона у надлежности државе.

Други је увођење диференциране стопе ПДВ-а за основне животне намирнице, уз повећање основне стопе. Зато у Влади истичу потребу координације са државом и другим ентитетом.

”Ако то изостане онда ће бити велики проблем да се све ове мјере ефикасно проведу на подручју Републике Српске. Ријеч је тек о дијелу закона предвиђених Економском политиком за 2015. годину чији основни циљ је раст БДП-а за 1,9%”, истакао је министар индустрије, технологије и рударства Српске Петар Ђокић.

Извор: Бука