Радници „Панафлекса“ траже 23 плате од Војина Митровића

Око 30 отпуштених радника Фабрике савитљивих цијеви „Панафлеx“ из Бијељине, јутрос су затражили помоћ у Регионалном синдикалном центру, како да од власника фирме и народног посланика Војина Митровића наплате више од 20 плата колико им дугује.

Република Српска 16.02.2015 | 11:11

Боро Никић каже да радници нису сигурни, да ли су „бивши или садашњи радници“, јер су у међувремену добили отказе, иако им нису измирене обавезе.

„Још увијек нисмо одјављени у Пореској управи Републике Српске. Захтијевамо да нам пословодство предузећа уплати доприносе, како бисмо могли на бироу остварити своја права. Неки радници већ седам година немају здравствено осигурање“, каже Никић, истичући да у посљедње три године доприноси за пензионо и здравствено осигурање радницима уопште нису уплаћивани.

Никић каже да је неријешен статус укупно 39 радника, те да они појединачно потражују од 21 до 23 плате, зависно од тога коме је када истекао отказни рок. Дуг према Пореској управи износио је око 430.000 КМ. Након једне успјеле лицитације и продаје машина, радници су само наплатили једну плату из августа 2012. године, док је остатак новца преузела Пореска управа Републике Српске.

Радници „Панафлекса“ имају двије извршне судске пресуде и они укупно од послодавца потражују, са отпремнинама, око 600.000 КМ.

У апсурдној ситуацији, која је наступила за раднике, сада се лоптица пребацује између суда и Пореске управе Републике Српске, а радници неминовно испаштају.

Рајко Радојчић, бивши радник „Панафлекса“ каже да је услов за пензионисање испунио у прошлој години, али никаквих примања тренутно нема. Он каже да тренутно живи од помоћи своје дјеце.

„Четрдесет година сам радио, а сада сам приморан да очекујем помоћ од своје дјеце. Све смо покушавали, али безуспјешно. Укупно нам нису уплаћени доприноси за 31 мјесец, да би нам се могао повезати стаж“, каже Радојчић, истичући апсурдан податак да у кругу од 30 метара ради и Републичка инспекција која толерише рад на црно у „Панафлексу“ и не реагује на очигледне незаконитости.

Радојчић је изјавио да послодавац свакодневно ангажује по десетак бивших радника и пензионера и исплаћује им дневнице на руке, те се запитао, како онда Републичка инспекција може „препознати и санкционисати незаконите радње у Фочи, напримјер, кад не може у кругу од 30 метара уочити незаконитости и спријечити нелегалне радње“.

Бивша радница „Панафлекса“ Верица Стевић каже да је у новембру 2013. године стекла услов за пензионисање, али већ годину и по дана живи без примања. Она од послодавца очекује отпремнину у износу од 7.000 КМ.

„Не могу да одем доктору, никога од родбине не могу да оптерећујем и мољакам за помоћ“, каже кратко Верица Стевић.

Небојша Андрић, секретар Регионалног синдикалног центра Бијељина изјавио је да да је након једне лицитације за продају машина инкасирано око 156.000 КМ, од чега су радници добили 56.000 КМ, док је Пореска управа Републике Српске наплатила 100.000 КМ.

„Прије тога била је лицитација на којој је за опрему добијено 23.000 КМ, од чега су радници добили 10.000 КМ, док је остатак отишао на име судских трошкова. Пореска управа РС је узела 110.000 КМ, иако ни прстом није мрднула“, каже Андрић, питајући се зашто Пореска управа Републике Српске није на вријеме реаговала и наплатила своја потраживања.

Он каже да је хипотека фиктивно стављена на погон „Панафлекса“ у Јањи, чиме послодавац само замајава раднике, те да би контролни органи државе требало коначно да предузму конкретне мјере, како они сами не би предузимали радикалније мјере за одбрану својих права.

За сриједу, 18. фебруара, у Окружном привредном суду у Бијељини заказано је ново рочиште за утврђивање услова за отварање стечајног поступка у „Панафлексу“.