Шеф Швајцарске националне банке предвидио кризу

Томас Жордан, шеф Швајцарске националне банке, уздрмао је тржишта одустајањем од везаног курса франка за евро. Пре 20 година предвидео је кризу еврозоне.

Свијет 30.01.2015 | 10:00

Неочекивана одлука Швајцарске централне банке да одустане од политике ограничавања раста франка у односу на евро подстакла је бројна превирања на тржиштима. Доња граница курса од 1,20 франака за један евро, успостављена због кризе у еврозони, укинута је и курс је нагло скочио. Уз франак, у први план дошао је Жордан, човек о коме се прича и пише широм света.

Угледни немачки пословни дневник „Ханделсблат“ открио је низ занимљивости у вези са овим швајцарским економистом. За Жорданов докторски рад “Емисијска добит, дефицити, задуживање и Европска монетарна унија”, који је написао као 30-годишњак, наводе да је запањујуће актуелан.

За примерак који се чува у Универзитетској библиотеци у Берну кажу да не би било наодмет да су неки политичари завирили у ту Жорданову докторску дисертацију од 300 страница. Тема рада који је настао још 1994. су проблеми еврозоне, различити ниво задужености чланица и питање да ли новчана и фискална политика заиста могу да се раздвоје. У време када је рад настао ЕУ је још увек имала само 12 чланица, а пројекат заједничке валуте био је годинама далеко од остварења.

Жордан је тада навео да “за европску монетарну унију тренутно долазе у обзир само Немачка, Француска, Велика Британија и Луксембург”. Као проблематичне државе, јасно је издвојио Белгију, Ирску, Италију, Грчку, Шпанију и Португал.

„Италија и Грчка морају да уложе велики напор да би уопште стабилизовале задуженост“, написао је он пре више од две деценије.

И у Шпанији и Португалу, прогнозирао је значајно “повећање задужености” уколико уђу у монетарну унију. Разлог је емисијска добит коју остварује држава, приликом сваке емисије новца, посебно преко кредита. У монетарној унији те добити, коју држава иначе добија, нема, што нарочито погађа земље које су је раније остваривале.

„Грчка, Шпанија и Португал још увек имају значајне приходе од емисијске добити. Губитак тих прихода ће, без одговарајуће надокнаде, довести до задужености“, писао је он.

Жордана је заокупљало и питање ко ће на крају надокнадити дугове.

„Постоји опасност да ће заједница на крају морати да финансира мере спасавања“, пророчки је писао Жордан о мерама које су након 2008. спасавале јужне чланице еврозоне и Ирску.

Жордан је био за то да се споје “природни кандидати за стварање монетарне уније”, односно сличне државе, уместо да се по сваку цену све земље угурају у критеријуме потребне за улазак у монетарну унију.

Шта је Жордан најавио?

Предвидео дужничку кризу и конкретно као рањиве именовао све касније чланице еврозоне које су у њу упале, попут Грчке, Португала, Ирске...

Писао о државама које би требало да буду део монетарне уније, а које су, попут Немачке, последњих година помињане као „језгро“ еврозоне које треба да остане у случају њеног распада.

Предвидео мере спасавања које су у ЕУ биле актуелне након избијања светске економске кризе.