Зашто музеји крију ремек дјела?

У великим и најпознатијим музејима широм света нека од најзначајнијих ремек дела су скривена од очију јавности, па се поставља питање зашто се она не могу видети, пише ББЦ.

Бројке не лажу. У Музеју модерне уметности у Њујорку 24 од 1.221 радова Пабла Пикаса се налази у сталној поставци и посетиоци их могу видети. Само једно од 145 дела концептуалног уметника Еда Руша се налази пред очима јавности, а што се тиче Хуана Мироа изложено је швега девет од 156 дела.

Зидови Тејта, Мета, Лувра или Моме изгледају савршено "украшени" али велика већина уметничких дела која припадају најзначајнијим светским уметничким институцијама налазе се сакривена од очију јавности у, по музеолошким стандардима опремљеним, педантно организованим депоима.

У процентима то изгледа овако: Тејт приказује свега око 20 посто онога што поседује, Лувр осам, Гугенхајм три, док се у Берлинској галерији може видети само два посто онога што имају.

Берлинска галерија поседује око 6.000 скулптура и слика, 80.000 фотографија и 15.000 принтова.

"Немамо простора да представимо више", каже директор те галерије Томас Колер и објашњава да тај музеј, иако има око 1.200 квадратних метара излагачког простора, није довољан да изложи велики број дела која су стечена путем куповине и донација.

Међутим, проблем простора је само један од разлога. Други је тренд, јер се нека дела не уклапају у кустоске идеје, док мањи радови познатих уметника такође пропадају, јер њихова врхунска дела већ украшавају зидове.

"Такође, неки радови који се налазе у музеју стоје у сандуцима годинама и чекају да буду сортирана", објашњава Колер и додаје да су неки сакривени јер су осетљиви или су оштећи.

Лондонска Национална галерија користи двоструки систем за качење слика, чиме се повећава стални број радова који су изложени, а Албертина у Бечу поседује више од милион старих оригиналних отисака који су стари вековима и веома су осетљиви. Због тога је вероватноћа да ће бити изложена веома мала.

Неки музеју су своје колекције отворили за јавност, па их у најављено време могу видети током рестаурације или у организованим посетама депоима.

Нака од најзначајних дела која нису често излагана су: "Пољски зец" из 1502. године Албрехта Дирера (Албертина музеј у Бечу), затим "Базен" из 1952. Анри Матиса (Музеј модерне уметности у Њујорку), "Мурал на црвеној индијској земљи" Џексона Полока из 1950. године (Музеј модерне уметности у Техерану) и многа друга.