Прича: Ник Кирјос - Аустралија поново сања!

У Аустралији људи обожавају тенис, своје звезде мазе и пазе, а на Лејтона Хјуита гледа се као на божанство, мада је у Мелбурну само једном прошао четврто коло.

Тенис 26.01.2015 | 17:40

Било је то 2005. године, када је победио Налбандијана и Родика пре него што је у финалу изгубио од Марата Сафина.

Пуну деценију у Аустралији су чекали да виде свог човека у четвртфиналу, а онда се појавио Ник Кирјос.

Харизматични младић савладао је Делбониса, Карловића и Жазирија, а онда је у осмини финала преокренуо од 0-2 и елиминисао Андреаса Сепија са 5:7, 4:6, 6:3, 7:6, 8:6.

Земља која је имала Рода Лејвера, Роја Емерсона, Кена Розвола и Џона Њукомба поново може да сања. Да сања о титули.

Последњи Аустралијанац који је освојио трофеј у Мелбурну био је Марк Едмондсон давне 1976. године, а од тада су у финалима губили Џон Маркс (1978), Ким Варвик (1980), Пат Кеш (1987, 1988) и споменути Хјуит (2005).

Кирјос је још тинејџер, у мају ће напунити 20 година, али за сада се изузетно добро носи са притиском који доноси играње пред домаћом публиком. Штавише, Ник ту енергију усмерава позитивно и своје најбоље партије пружа управо на главној сцени, када су сва светла уперена у њега.

“Био сам нервозан пред меч, мислим да сам био најнервознији у каријери пред овај меч. Дефинитивно сам осећао притисак, али истовремено сам се забављао. Било је лудо, утисци ми се још нису слегли. Када сам напокон победио, осећао сам се најбоље до сада. Иако немам мечеве иза себе, моје тело је издржало повратак од 0-2 у сетовима, а то ми даје огромно самопоуздање“, каже младић чији је отац Грк, а мајка Малезијка.

На Вимблдону прошле године елиминисао је Робера, Гаскеа, Веселог и Рафаела Надала, а у четвртфиналу је изгубио од Милоша Раонића. Младом Кирјосу било је потребно време да се навикне на пажњу коју је изненада почео да добија са свих страна – до краја сезоне одиграо је још само три турнира и решио да већ крајем септембра оде на одмор због “емотивне исцрпљености“.

Гледало се на тај потез са подозрењем и сумњичаво, а пре овог Аустралијан опена играо је само један меч, и изгубио од Јержија Јановича.

Међутим, на највећој позорници Кирјос је поново засијао – користи свој прецизни сервис и веома снажни форхенд да наметне ритам супарнику и да контролише поене. Напада равним форхендима, али уме и да одигра спин и да креира оштре углове. Оно што Ника чини тако озбиљним потенцијалом јесте што простора за напредак има напретек – игра на мрежи, бекхенд, па и физичка спрема коју је већ сада поправио.

Ник је још млад, али већ је показао неке значајне карактеристике будућег шампиона – не унервози се када треба да заврши ’велике’ мечеве и не плаши се ауторитета, напротив, ужива у окршајима са најбољима.

Приказао је и завидну психичку стабилност и зрелост за своје године – издржао је судар са Ивом Карловићем, није се опустио против Жазирија, а у дуелу са Сепијем спасао је меч лопту и успео је рударским трудом да ишчупа тријумф, иако није играо на свом максимуму. И све то са ровитим леђима.

То је већ видан напредак у односу на прошлу годину, када је изгубио од Беное Пера упркос томе што је имао два сета вишка и брејк у трећем.

“Морао сам боље да контролишем емоције у том мечу и да боље изађем на крај са тим вођством. Волим кад је публика активна и то се неће променити, али мислим да морам да будем мало сталоженији, да не дозволим да се узбудим превише“, рекао је тада Кирјос.

Лекција је научена већ за Вимблдон, али кажу да једна ласта не чини пролеће – Ник је у Мелбурну показао да то није била случајност.

Када млади играч направи такав пробој, тешко је одолети општој еуфорији у којој се он већ проглашава ’будућим бројем један’ и слично. Зато треба бити опрезан.

Добар пример је Американка Слоун Стивенс – у 2013. години играла је полуфинале у Мелбурну, четвртфинале на Вимблдону и четврто коло на преостала два Грен слем турнира. Међутим, изостала је константност игара и резултата, а на крају крајева, то је оно што најужи врх одваја од остатка стада.

Стивенс је тренутно у процесу тражења своје игре, а и Кирјос је после прошлогодишњег Вимблдона показао да је склон падовима тог типа. Ако жели да постане први на свету, што истиче као свој циљ, Ник ће морати да подигне базични ниво игре, онај просек испод којег се ретко пада, као и да у сваки меч улази једнако мотивисано.

После победе над Надалом прошле године Кирјосу је остало мало емотивне енергије за меч са Раонићем. Верује да ће овога пута бити другачије.

“Мислим да ћу сада боље поднети успех него на Вимблдону. Сада знам шта да очекујем, знам како ћу се осећати, нарочито после меча у пет сетова. Морам да урадим све што могу – исхрана, да се добро наспавам, али и да се крећем и да одрадим прави тренинг. Сада више верујем у своје тело“, објашњава Ник.

Кирјос је постао тек 14. тинејџер у историји тениса који се пласирао у четвртфинале на најмање два Грен слема, а претходно је то пошло за руком Роџеру Федереру 2001. године.

Леп предзнак, али велика очекивања треба оправдати. Кирјос то може, видећемо да ли ће и успети.