Нема отписа дуга Грчкој

Европска централна банка (ЕЦБ) не може учествовати ни у каквом отпису дуга Грчкој, изјавио је данас члан Извршног одбора те институције, Беноа Кур.

Свијет 26.01.2015 | 10:13

"Европска централна банка не треба да одлучи да ли је Грчкој потребан отпис дуга, али је апсолутно јасно да не можемо пристати на отпис потраживања на име грчких обвезница у власништву ЕЦБ-а. То је немогуће из правних разлога", изјавио је Кур у интервјуу немачком пословном дневнику "Ханделсблату", а преноси агенција Франс прес.

Током дужничке кризе, ЕЦБ је купила велике количине грчких хартија од вредности, и још увек неке од њих држи у свом портфолију.

Отпис дуга би, како оцењује француска агенција, био једнак монетарном финансирању (штампању новца ради спасавања државе од дугова), што је према статуту ЕЦБ строго забрањено.

Грчки народ је у недељу на парламентарним изборима, гласао у корист грчке левичарске партије Сиризе, која је обећала да ће преговорати о отпису великог дела грчког дуга и окончању строгих мера штедње, што је посебно забринуло такозвану "тројку" (ЕУ, ММФ и Европску централну банку).

Кур је, такође, поручио да владе европских држава морају спровести реформе и консолидовати националне буџете зарад постизања одрживог привредног раста и отварања нових радних места.

Терминске цене нафте су током данашњег трговања у Азији пале, након што је грчка левичарска партија Сириза однела победу на парламентарним изборима у Грчкој, што ће, према оценама аналитичара, нанети нови ударац ослабљеном евру.

Барел америчке "лаке" нафте (WТИ) за испоруку у марту појефтинио је на меркантилној берзи у Њујорку 57 центи на 45,49 долара, док је барел северноморске нафте типа "брент" за мартовску испоруку на тржишту у Лондону појефтинио 48 центи на 48,31 долар, преноси агенција Франс прес.

"Одмах по отварању робних берзи, цене нафте су пале. Верујемо да је на пад утицао исход избора у Грчкој", изјавио је инвестициони аналитичар сингапурске компаније "Филип фјучерс", Данијел Анг.

Победа грчке левичарске партије Сиризе, чија је политика противљења мерама штедње изазвала бојазан од потенцијалног изласка Грчке из еврозоне, узроковала је да евро падне на нови 11-годишњи минимум према долару, што чини да нафта изражена у доларима буде скупља, смањујући тако тражњу и вршећи нови притисак на цене нафте.

Сириза је, како подсећа француска агенција, обећала преговоре о условима помоћи Грчкој и најавила да ће тражити отпис великог дела дуга од 240 милијарди евра. Лидер Сиризе Алексис Ципрас је у предизборној кампањи рекао и да ће одбацити многе реформе које су тражили кредитори, укључујући смањење пензија и минималних зарада, као и да ће преиспитати неке приватизације и отпуштања у јавном сектору.