Радојичић пред избором: Додик, СНСД, или друга странка?

Иако детаље разговора са Радојичићем крију као змија ноге, неки од његових дугогодишњих пријатеља и сарадника откривају да је он у себи већ преломио и да само чека повољан тренутак. У међувремену разматра могућност активирања Демократске социјалистичке партије (ДСП)

Анализу стања у Савезу независних социјалдемократа Рајко Васић сигурно није писао из досаде, да би тек ажурирао свој блог. Нити зато што му је мањкало политичких тема током „светог јануара“.Не! Рајко је истински војник своје партије и вјеран поданик њеног врховног вође. Не би се Рајко тек тако одважио да позове Милорада Додика да одступи с чела СНСД, да зато не постоје ваљани разлози.

Рајково писаније није ни производ личног незадовољства положајем у странци коју љуби изнад свега. Али јесте израз незадовољства стањем у организацији коју је градио годинама и гледао како расте и јача. Осјетио је Рајко да је његово чедо угрожено и зато је реаговао. Отишавши тако далеко да је спреман да жртвује чак и самог Милорада Додика ради партије!

Да се разумијемо, није Рајко против Додика. Ипак је он захвалан свом шефу, који га је је ономад позвао да уђе у странку и „дао му хљеб у руке“ након што га је СДС-ова ратна и поратна власт оставила без посла и као новинара скрајнула на маргине јавног живота. Али, сада када су се црни облаци надвили над СНСД, Рајко није имао куд. Свјестан је да овако више не иде.

Био је то крик очајника и позив на разум да би се спасило оно у шта су хиљаде чланова партије уложиле године труда, рада и новца. Да не би било забуне, СНСД-ово завлачење руку у џепове грађана Републике Српске, овдје нећемо помињати. Друга је то и дуга прича.

Шта је предосјетио Рајко?

Критикујући потезе и организационе пропусте Милорада Додика у посљедње три године, Рајко Васић је назначио шта СНСД угрожава изнутра. Незадовољство у партији кључа и питање је времена када ће ескплодирати. Зна то и Додик, али не може да критикује сам себе. Вријеме другарске критике и самокритике је, ипак, далеко иза нас. А посипање пепелом у медијима одавно не даје резултате. Видјело се то и након локалних избора 2012.

Рајко је, као добар љекар, дијагностицирао опасан канцер у партијском ткиву. И предложио терапију. Одстранити Додика док још није касно. Уклонити канцер који пријети метастазама. Јер, зна Рајко да у организму СНСД-а има и мање или више здравих органа који одбијају да оболе и одумру.

Није Рајко Васић неук и необавијештен човјек којем би промакло понашање другог човјека СНСД, Игора Радојичића, који се након избора тотално дистанцирао од врха странке. Јаз између Додика и Радојичића је толики да нема тог политичког неимара који је у стању да сагради мост између њих двојице. То Рајко и види као највећу опасност по СНСД.

Иако Радојичић још није предузео никакве конкретне политичке потезе, зна се да је разговарао са више страначких колега, али и људи изван СНСД. Некима је повјерио своју дилему о томе да ли да и дефинитивно раскрсти са СНСД-ом и Додиком.

Шта чека Игор Радојичић?

Иако детаље разговора са Радојичићем крију као змија ноге, неки од његових дугогодишњих пријатеља и сарадника откривају да је он у себи већ преломио и да само чека повољан тренутак. У међувремену разматра могућност активирања Демократске социјалистичке партије (ДСП), странке која је настала 2000-те године, након раскола у Социјалистичкој партији, а која се 2002. спојила са Додиковом Странком независних социјалдемократа у Савез.

Социјалисти су годинама уназад били надмоћнија струја у бањалучком СНСД-у, али је временом дошло до потпуног стапања и питање је да ли би дисолуција по старим шавовима успјела у потпуности. Тога је свјестан и Небојша Радмановић, први и једини предсједник ДСП-а, који је пожурио да у медијима умири узбуркане страсти након Васићевог позива на уклањање Додика и Радојичићеве похвале „анализи“ на Твитеру.

Радмановић, који је својевремено уклонио Драгутина Илића, а потом и Живка Радишића с предсједничке функције у СП РС, није склон брзим потезима и неодмјереним изјавама. Он је човјек који ради из сјене, а у јавним иступима навлачи бијеле рукавице. Мајстор за политичке интриге и подметања, којег се подједнако требају чувати и Додик и Радојичић.

Ако Радмановић у Радојичићу не види лидера популисту који би наслиједио Додика, нити га види као своју продужену руку, неће га ни подржати у намјери преузимања СНСД-а. Али, не може ни да га спријечи у формирању нове партије, која би носила ореол ДСП-а.

За Радојичића би, сасвим сигурно, најбоља опција била да не иде директно на Додика и не тражи савезнике против њега унутар СНСД-а, већ да изађе из партије и прави властиту политичку причу. То је, дугорочно гледано, далеко реалнија опција која би временом привукла многе људе из СНСД-а.

Свјестан је тога и Рајко Васић, који би радије видио врх странке на окупу и Додика као почасног предсједника. Свака друга комбинација би опасно пољуљала брод СНСД-а, којим већ дуго управља аутоматски пилот, по нетачним координатама.

Ко ће подржати Радојичића?

Многи! И не само незадовољници из СНСД-а. Много је људи и у владајућим и у опозиционим странкама који су незадовољни стањем на политичкој сцени РС и трагају за алтернативом.

Илија Вујичић, бизнисмен из Челинца и бивши посланик СНСД, који је странку напустио 2013-те, отворено критикујући Додика и заговарајући кандидатуру Игора Радојичића за предсједника РС, прешао је у ПУП, а потом и њих напустио. Своје мишљење о Радојичићу није промијенио и ако одлучи да се врати у политику, није тешко претпоставити ко ће бити његов избор.

На Радојичићеву коначну одлуку чека и Саша Чудић, којег је Петар Ђокић искључио из Социјалистичке партије. Чудић чека и на одлуку страначких органа о његовој жалби, али под Ђокићеву чизму сигурно се не намјерава враћати. Радојичића и Чудића везује дугогодишње пријатељство, још из времена када су били младе наде социјалиста. Дакако, међу социјалистима има још оних који би кренули за Чудићем.

Чак и у редовима опозиције има оних који похвално говоре о Радојичићу и радо би с њим ишли у нови политички пројекат.

У самом СНСД-у има читав круг људи који се сматрају Радојичићевим кадровима, а које Додикова струја није успјела скрајнути. Ако буду инсистирали на томе, само ће убрзати процес растакања странке.

Какве су му шансе?

Иако је Радојичић у више наврата показао да му недостаје одлучности и храбрости да самосталније наступа, овога пута, чини се, нема куд. Обарање главе пред Додиковим дрским провокацијама, дефинитивно би га обиљежило као политичку кукавицу.

Тренутно му на руку иде и стање у РС и БиХ. У Републици Српској убрзано се гомилају социјални и економски проблеми на које Додик и његова с тешком муком скрпљена Влада немају одговор. Опозиција самозадовољно трља руке и чека. У власти БиХ СНСД с Додиком на челу је потпуно непожељан. То је став већине странака из Федерације, али и великог дијела међународних представника у БиХ.

И то је познато Рајку Васићу, који је и сам признао да су га странци контактирали, али је одбио да разговара с њима. Знао је да би Додик био једина тема тих разговора, а он против њега не жели да игра. Додик или странка, дилема је коју је одавно разријешио. Рајко је изабрао странку. Сада га мучи монолема: Како спасити СНСД од пропасти, а да га Додиков одлазак потпуно не уруши.

За Радојичића то више није трилема-Додик, СНСД или друга странка. Ако поклекне пред Додиком пропустиће посљедњу прилику да крунише дугогодишњу политичку каријеру. Сврстаће се у ред заборављених политичара. Ако изабере СНСД, ући ће у отворен сукоб с Милорадом Додиком који се никад неће добровољно предати. У том сукобу лако може да буде поражен и истјеран из партије. Трећа опција има највише изгледа на успјех.

Извор: Истинито