Власник Нијагариних водопада је - Србин!

Нијагарини водопади, једно од седам свјетских чуда, највећи послије
Викторијиних, посјетом од 12 милиона туриста годишње, права су фабрика
пара. Комплекс који надвисује Нијагарине водопаде, све што је потребно
туристичкој посјети Нијагари, укључујући и Скајлон торањ, у власништву
је Ђорђа Јерића.

Ако станете насред моста који спаја САД и Канаду, види се да је Америка прилично ускраћена за поглед на дивовски водопад. Уколико желе да виде љепоту и снагу водопада, који се обрушава са 50 метара висине и протоком од 128 хиљада кубика у минути, Американци морају да пређу на канадску, Јерићеву страну.

Јерића, који је рођен ту, сматрају једним од најбогатијих у Канади. Многи мисле да је пола Нијагаре заправо његово власништво, јер ту има мноштво хотела и ресторана на најатрактивнијем мјесту, поред самих водопада. Нијагаром се шета опуштено, сам. Чуди се питању да ли се осјећа сигурно.

- Наравно, идем кад хоћу и где хоћу. Па ја само имам нешто већу кућу и нешто боља кола од других и идем два-три месеца годишње на Флориду. Све остало време радим као и сви други људи. Моје богатство је у томе што могу људима да пружим задовољство и забаву.

У стварању комплекса хотела у Америци, Јерићева прича је права америчка.

- Мој отац Пане је дошао у Канаду 1912. из славонског села Горица код Нове Градишке. Кад се доселио у Нијагару имао је само 17 година. Запослио се као физички радник на жељезници, у којој је пензионисан 45 година касније као директор изградње пруга у Канади. Нијагара је тада била мало село на обали ријеке, па је отац, иначе врло талентован за бизнис, почео од уштеђевине да купује плацеве. Када је пробијен ауто-пут поред њега је саградио кабине за преноћиште и боравак током викенда, за путнике и прве туристе. Било је то 1941. И мој први посао са 13 година је био управо издавање тих кабина, којима је отац дао име Холидеј Инн.

Свој први мотел Јерићи су изградили 1956. уз аутопут Краљице Елизабете, 130 километара од Торонта, касније још један, а 1962. трећи. Хотел Холидаy Инн саградили су 1965. На истом посједу, поред водопада, купили су Пyрамид Плаце, онда још један објекат са 65 соба.

У тај несвакидашњи дар природе приклонио се огроман бетонски торањ на само 200 метара од обале.

- Скајлон торањ сам купио за 10 милиона долара. Има три лифта који стижу на врх за 57 секунди и развозе госте на видиковац, у ресторан и у салу за ручавање која се окреће (за сат времена затвори читав круг) и пружа могућност да кад је ведро небо видите околину у САД и Канади на чак 129 километара.

Јерићи су са троје деце данас и фактички први људи Нијагаре, јер управо је њима држава Канада понудила да ово свјетско чудо природе претворе у Национални и туристички парк.

Као син јединац, Пана Јерића и Кате Мрмак, некадашње дјевојке из Славоније, која је преминула када је Ђорђе имао само осам година, упоредо је радио и школовао се. У Нијагари је завршио основну школу и гимназију, а потом 1953. и студије комерцијале и финансија. По осјећању за рад и бизнис личио је на оца, па је и наставио његов пионирски посао.

- Рођен сам у Нијагари. Супруга и ја смо заједно расли и заједно старили. Почетком 60-их били смо једине нежење у српској колонији, па смо били упућени једно на друго. Љубица је из породице Божинић, која је такође дуго у бизнису. Њен отац је отворио први билијар клуб у Канади, баш овде на Нијагариним водопадима.

Нијагара је град од 75.000 становника и 15 милиона туриста, који макар прођу поред Скајлон торња и сликају се. Први плац за мотел Јерићи су платили 100.000 долара, а други за хотел 300.000 долара. У међувремену подигнут је и хотел Пирамида, као и пети хотел са 65 соба; продат за 750.000 долара. Тада су поред филмске компаније Имакс били једини власници плацева на обали Нијагаре. Данас ова земља више није за продају.

- Већ 1955. године, када је изграђена канадска мрежа путева, који су пролазили поред Нијагаре, ми смо од уштеђевине подигли мотел за 20 соба. Четири године касније постао је тијесан, па смо на новом плацу подигли други са 30 соба. И трећи 1962. са 32 собе. Посао је цвјетао, па смо почели да размишљамо и о подизању хотела, што смо супруга и ја и учинили 1965. године, када су ударени темељи хотела Холидеј Ин са 77 соба.

Изградња тог хотела коштала ме је милион долара, а доградња још 45 соба и базена 1980. године још два милиона. Изродили су троје деце, ћерку и два сина којима су повјерили даље вођење послова. Тако су постали дио пословне историје Канаде; Ђорђе је 1989. проглашен за Пословног човјека године у Онтарију.

- Држава Канада ми је повјерила да као најуспјешнији бизнисмен у туризму изградим Туристички центар Нијагара и фактички постанем власник читавог комплекса на канадској страни водопада. Тај пројекат носи назив Скајлон миленијум. Уклонићу стару жељезничку пругу и неке мање објекте и на обали саградити још три хотела. Овај посао је вриједан 50 милиона долара.

Факат, Јерић је поред Нијагариних водопада провео цијели свој живот. Јесте се школовао, али је све вријеме био уз оца који је на вријеме схватио туристички потенцијал Нијагариних водопада, помагао му око смештаја гостију још као клинац.

- Од ујака и оца сам слушао приче о нашим људима. О породицама које су пуно радиле, али и успјевале у послу. После завршеног факултета у Торонту, Ђорђе је покушао да се бави и адвокатуром, али је схватио да је његово мјесто ипак у туризму.

- Сваки човјек може да успије у послу само ако то жели и ако ради посао који воли. Јесте потребна и срећа, али и велики, велики рад. Ниједан успјех не долази сам од себе.

Ђорђе је задовољан човек. Устаје ујутро око девет сати, доручкује са супругом а остатак дана проводи обилазећи пословне објекте. Бригу о Скајлону преузео је старији син Ђорђе јр, за Холидеј Ин задужен је млађи Мајкл (Александар), а за хотел Каскаде ћерка Катарина.

У Канади имају десетак фирми. Једна, по очевој смрти 1965. године, носи име Пане. О првим великим зарађеним парама Ђорђе отворено говори.

- Ја сам први милион долара направио још 1972. године, када сам продао хотел за 750.000 долара и неколико плацева поред њега. Држава је то тражила од мене да би туда провукла аутопут, који ни до данас није саграђен. Данас мој капитал вреди више стотина милиона долара. Али, нисам оптерећен тим новцем, јер за мене је прављење новца само посао као и сваки други!

Иако у одмаклим годинама, машта да постане власник још више грађевине од Скајлон торња. Намјерио је да купи ЦН Торањ, највећу градску знаменитост у Торонту, висок 553 метра.

- Годишње кроз сам Скајлон тауер прође милион гостију што је највећа туристичка посјета појединачној дестинацији у Канади. Будући да посјета торњу, два од укупно три су њихови, у просјеку кошта око 12 долара, да ручак у ресторану смештеном у куполи на врху није мање од 35 долара, да су у приземљу бројне продавнице сувенира, а да је у сутерену импресиван забавни парк за дјецу, онда се лако долази до тога колика је империја Јерића, или зарада од само једног објекта у Нијагари. Инвестиција од 18 милиона долара у овај торањ давно се исплатила.

- Цијелог живота радио сам оно што сам научио као младић. И никада у послу нисам имао криза нити великих ломова. Желим још торањ који ће надвисити постојеће, па ће унук вероватно подићи највећи казино на Нијагари.