Хиљаде грађана пију неисправну воду

У Републици Српској од краја ратних дешавања "на дивље" је саграђено на стотине резервоара и локалних водовода које нико не контролише па у појединим мјестима грађани годинама пију воду пуну бактерија.

Већину њих изградило је становништво, без одговарајуће пратеће документације. Власништво и право управљања није утврђено, чиме је законска обавеза државе за контролом квалитета воде сведена на минимум.

"Ови водоводи већином су грађени без потребне грађевинско-техничке документације и стављени у употребу без одређивања лица које управља тим системом. На такве водоводе врши се самовољно прикључивање мјештана, без обзира на капацитет, што узрокује несташицу воде, нарочито у сушном периоду. С обзиром на то да нису одређена лица које управљају тим системом, инспекцијски органи практично немају коме наложити предузимање потребних мјера", кажу у Инспекторату Републике Српске.

Поручују да у рјешавање ове проблематике треба да се укључе локалне заједнице, тако што ће обезбиједити потребну документацију и водовод повјерити правном лицу на управљање, које ће одржавати систем и контролисати исправност воде, али додају и како је кључни проблем за то недостатак новца.

Ова проблематика можда је најбоље видљива у општини Котор Варош, гдје у десет мјесних заједница има око 30 водовода, којима углавном управљају грађани.

Из ове локалне заједнице кажу како су на разне начине покушали да их легализују, али без успјеха.

"Било је иницијатива за легализацију већих водоводних система, али нисмо наишли на разумијевање и сагласност грађана да одлуку спроведемо до краја. Усвајањем општинске одлуке о сеоским водоводима исти нису стављени под контролу општине или комуналног предузећа и остали су на кориштењу инвеститорима, тј. групи грађана", кажу у локалној управи.

А грађане у околним мјесним заједницама, да ли због неупућености или нечега другог, не занима много чињеница да мјесецима, а можда и годинама пију воду пуну бактерија.

Примјер је мјесна заједница Масловаре, највећа у овој општини, гдје у Основној школи "Петар Петровић Његош" вода није бактериолошки исправна и не користи се за пиће, док је остатак мјештана свакодневно конзумира.
"На тоалетима је јасно истакнуто да вода није за пиће и наши ђаци то поштују. Међутим, од тога нема велике користи с обзиром на то да, када дођу кући, конзумирају ту исту воду која долази са истог резервоара", казала нам је Сњежана Жупљанин, директор школе.

Законом о заштити становништва од заразних болести прописано је да су лица која управљају системом за снабдијевање водом за пиће дужна да обезбиједе хигијенску исправност воде. У једном дијелу закона прописано је да, ако није одређено лице које управља системом, обавеза обезбјеђења исправности воде је на надлежном органу локалне самоуправе на чијем подручју се вода користи.

Треба напоменути и да је у правцу рјешавања овог проблема Влада Републике Српске потписала уговор са Европском инвестиционом банком за инвестициону активност у комуналну инфраструктуру општина за санацију водоводних и канализационих система у Српској, уз обавезу да и локалне заједнице обезбиједе дио средстава као властито учешће.