Ко од ''новог таласа'' може до титуле на АО?

Претходна тениска година била је поприлично необична – у прилог томе иде чињеница да су Грен слемове освајала четворица различитих тенисера.

Станислас Вавринка био је најбољи на Аустралијан опен, Рафаел Надал победио је на Ролан Гаросу, Новак Ђоковић освојио је Вимблдон, док је УС опен отишао у руке Марину Чилићу.

Још од 2009. шампион је био неко ван 'велике четворке', а Вавринка и Чилић стигли су први пут у каријери до трофеја на неком од највећих турнира.

Пре пет година исто је учинио Хуан Мартин дел Потро у Сједињеним Државама, али је онда уследила сурова доминација пре свих Федерера, Ђоковића и Надала. Енди Мари је успео да се умеша у два наврата, а сада се таква могућност отвара неколицини играча.

Кеи Нишикори – вреба кикс најбољих

Први фаворит да изненади најбоље играче у завршницама Грен слемова јесте Јапанац Кеи Нишикори, тренутно петопласирани на АТП листи. Нишикори је прошле сезоне остварио је најбољи резултат каријере пласиравши се у финале УС опена, где га је зауставио Чилић. Добру форму наставио је у новој, иако је стао у полуфиналу Бризбејна. Уколико се ‘коцкице поклопе’, Нишикори је први у реду да искористи кикс главних фаворита.

Јапанац је до сада освојио седам титула из 11 финала и зарадио нешто више од осам милиона долара. Витрине са пехарима вероватно би биле испуњеније да се Кеи годинама није борио са повредама проузрокованим нешто слабијом грађом.

Ипак, 2014. коначно је дочекао ’своју’ сезону – освојио је четири трофеја, а за момка са његовом историјом повреда нарочито је значајно што је везао две титуле (Куала Лумпур и Токио) непосредно после финала на Флешинг Медоузу. Колико је напредовао види се из чак 11 тријумфа над Топ10 играчима прошле сезоне, више него у свим претходним заједно. Круна је стигла у виду премијерног учешћа на Завршном Мастерсу у Лондону, где је у полуфиналу испао од првог тенисера света Новака Ђоковића.

На Вимблдону и Ролан Гаросу до сада је стизао до четвртог кола, док му је најбољи пласман у Аустралији четвртфинале.

Нишикори важи за интелигентног играча – варијацијама савршено прикрива недостатак снаге код сервиса, а подједнако може наудити и форхендом и бекхендом. Одликује га велика брзина и ниско тежиште захваљујући којем се лакше намешта на ударце. Попут Ђоковића, воли да лоптицу хвата у пењању и тада је најопаснији.

Када погледамо напредак Јапанца у последње две године, можемо рећи да је он легитимни наследник водећих играча света.

Милош Раонић – најуспешнији међу најмлађима

Новак је неколико пута говорио о новом таласу младих играча, а један од предводника јесте Канађанин Милош Раонић. Од Раонића се такође очекује да у будућности освоји Грен слем трофеј, посебно што важи за једног од најбољих сервера на туру. Он је са шест титула најуспешнији тенисер рођен 1990. године и касније.

Високи Канађанин највеће шансе за то имаће на трави Вимблдона, на ком је 2014. играо прво полуфинале у каријери. Тај резултат највећи му је у каријери – на Ролан Гаросу стао је у четвртфиналу, док је у Аустралији и Америци стизао до четвртог кола.

Као и у случају Нишикорија, и иза Раонића је сјајна сезона – осим споменутих резултата на Грен слемовима, освојио је турнир серије 500 у Вашингтону и играо финале Мастерса у Паризу. Са одличним партијама наставио је у 2015, где је на путу до финала Бризбејна избацио управо Нишикорија. Мало му је фалило да тријумфује на турниру у аустралијском граду, али га је на ‘искуство’ добио Роџер Федерер.

Милош, који је годину завршио на осмом месту АТП листе, целокупну игру базирао је на снажном сервису. Против јачих тенисера, посебно оних који имају добар ритерн, није имао много шанси када се игра развије. Међутим, технички је веома напредовао што је довело до већег самопоуздања и менталне стабилности. Много је радио на основним ударцима, а у дуелу са Федерером било је приметно побољшање у том сегменту игре. Посебно импресиван био је бекхенд који му никада није био примарно нападачко оружје.

И даље му проблем помало представља кретање, а да би се такмичио са најбољима мораће да поради на дозирању током мечева. Раонић воли да сваку лоптицу удари из све снаге, што га у финишу дугих мечева кошта енергије и концентрације приликом почетног ударца.

Ипак, уколико настави узлазном путањом, у будућности може конкурисати у завршницама највећих турнира.

Григор Димитров – шанса да изађе из сенке Федерера

Један од најозбиљнијих кандидата да у сезони пред нама крене стазом коју су утабали Вавринка и Чилић јесте Бугарин Григор Димитров. Димитрова су на почетку каријере упоређивали са Федерером због стила игре, па је у више наврата истицао да не жели бити нечија копија.

До сада је освојио четири титуле у каријери, од којих су три биле у 2014. години – Акапулко, Букурешт и Квинс. Воли да игра на бетону – у Мелбурну и Њујорку стизао је до четвртфинала, али његовој игри највише погодује трава, па је после успеха у Квинсу, на Вимблдону играо прво Грен слем полуфинале. Пружио је одличан отпор будућем шампиону Новаку Ђоковићу узевши му сет и тада је показао да на трави може бележити највеће резултате. Ко зна, можда нас управо Бугарин изненади и подигне златни пехар на теренима Ол Ингланд Клаба.

Димитров има снажан сервис и форхенд, бекхенд игра једном руком, али му је ментална лабилност у мечевима са најјачим тенисерима главна мана. На првом турниру у Бризбејну испао је у полуфиналу лаганим поразом управо од Федерера, резултатом 6:2, 6:2. Очигледно је да мора много да ради како би побољшао резултате на Грен слемовима, али када то успе, постаће озбиљан конкурент за трофеје.

Томаш Бердих – да ли ће дочекати шансу?

Бердих је већ неколико година у врху светског тениса, али му је увек фалило ‘оно’ нешто што ће га сврстати у највеће. У каријери има Грен слем финале, још три ГС полуфинала, једну Мастерс титулу и још два финала. Прилику да уђе међу ‘бесмртнике’ овог спорта пропустио је 2010, пошто је у борби за титулу на Вимлдону у три сета поражен од Рафаела Надала.

Осми тенисер света кроз читаву каријеру мучио се са константношћу, иако има одличне физичке предиспозиције. Најбољи пример је прошла сезона коју је одлично почео (полуфинала у Мелбурну и Индијан Велсу, и титула у Ротердаму), али је онда потпуно стао. Пробудио се у финишу, да би потом доживео катастрофу од Ђоковића у Пекингу, када је мало фалило да изгуби са нулом.

Нову је почео одлично, пласманом у финале турнира из серије 250 у Дохи. На четири меча изгубио је само 16 гемова и био благи фаворит против Давида Ферера у финалу. Ипак, пропуштене прилике коштале су га 11. пехара у каријери.

Чех ће се као и до сада ослањати на снажан сервис и разоран форхенд, али ће морати да буде много стабилнији у глави уколико жели озбиљнији резултат. Уз менталну стабилност, одређену дозу среће у жребу, можемо га видети како иде далеко на неком великом турниру.

Бердих већ има 29 година и ово му је једна од последњих прилика да се домогне таквог трофеја.

Давид Ферер – може ли до Слема на заласку каријере?

Баш као и Бердих, Давид Ферер неће имати још много шанси да се укључи у борбу за Грен слем трофеј, али је у Дохи показао да га ни са 32 године не треба отписивати. Један од најборбенијих тенисера икада славио је на првом турниру сезоне, притом савладавши Де Бакера, Фернанда Вердаска, Дастина Брауна, Ива Карловића и Бердиха.

У скоро петнаестогодишњој каријери освојио је 22 титуле (један Мастерс), а пре годину и по дана играо је финале Ролан Гароса. Омиљена подлога му је шљака, али по два финала на Аустралијан опену и УС опену показују да се одлично сналази на бетону.

И поред благог пада форме и даље се одлично креће, сјајно удара лоптицу и када је расположен, може надиграти свакога. Оно што је сурова реалност јесте да тениског ‘пит була’ очекује можда и последња сезона на врхунском нивоу, чега је он потпуно свестан.

Титула на Грен слему заокружила би савршену каријеру.

Осим споменутих играча постоји још неколико појединаца који би могли да изненаде на неком од највећих турнира, али су њихове шансе знатно мање. Француз Жо-Вилфред Цонга стао је на корак од сна 2008 – међутим, сада је далеко од те форме. Ернестс Гулбис чека да му се ‘отвори’ неки турнир, док још могу “полудети” Гаел Монфис и Џон Изнер. Ту су, такође, младе наде од којих се очекује да доминирају у будућности, али они још нису способни да освоје Грен слем.