На трговима пјевају љубавнице политичара!

Наступ естрадних звезда на трговима за дочек српске Нове године подигао је велику прашину у јавности. Прво су се побунили Новосађани против концерта Цеце Ражнатовић, а потом и Нишлије које јавно питају - ко плаћа концерт Горана Бреговића?

Али, власти у Нишу никако да открију ко су пријатељи града који дају новац. Ипак, у једном су сви сагласни - зашто се новац за концерте не утроши за нешто паметније и не помогну најсиромашнији грађани?

И док звезде трљају руке јер ће опет да зараде, већина певача је огорчена и тврде да на трговима наступају миљеници власти.

- Српска Нова година је традиционално славље, али као и за све градске власти би требало да распишу тендер уколико цифра прелази 3.200 евра, а онда певачи и музичари дају своје понуде, па да се изабере најповољнија. Има донатора и спонзора који хоће да помогну градовима и општинама, али ми није јасно зашто се крију њихова имена - каже Радиша Урошевић, певач и одборник у Скупштини града Крагујевца.

Нишлијка Маја Николић често је певала на градским трговима у оквиру политичких кампања, али када треба да се заради њу нико не зове.

- Певала сам бесплатно, јер сам патриота. Али, како дођу на власт политичари брзо забораве ко је био уз њих. Кад сам певала бесплатно била сам добра. А сад нисам толико добра да би ми неко платио да певам на неком тргу и да нешто зарадим. Кад се плаћа, политичари зову своје љубавнице. Пошто нисам ничија љубавница, не могу да певам на трговима. Нема везе сам што сам бесплатно певала на трговима, мостовима, на Косову, пуним срцем. У мом родном граду Нишу нисам певала 20 година. Доста ми је више подметања ногу, издаја и разочарања - каже Маја Николић

Радиша Урошевић се пре неколико година побунио против концерта Северине Вучковић која је имала концерт на тргу у Крагујевцу.

- То је било за време претходне градске власти, а нова власт није таква. По први пут после неколико година рачун града је коначно одблокиран. Али, из градског буџета се више неће финансирати пројекти попут "Село гори, а баба се чешља". Имамо ми наш КУД Абрашевић, имамо Јелену Томашевић, Марију Шерифовић, Бору Дугића, који би, сигуран сам, певали на градском тргу, само да им се покрију трошкови превоза - каже Урошевић.

Огорчење народа који чита о баснословним зарадама певача, посебно на градским трговима, није новина.
Пре шест година, на градском тргу у Бору је требало да запева Жељко Јоксимовић. Али, концерт је отказан због великих протеста локалних синдиката који су сматрали да би општински новац, уместо да заврши у Жељковим џеповима, могао да се искористи да власти закрпе неку од бројних рупа у градском буџету.

У Нишу је прошлог лета отказан концерт Здравка Чолића после негативних реакција на друштвеним мрежама. Многи на естради сматрају да би гнев народа могао би се сломити на певачима.

- У некој другој земљи, народ би вероватно узео мотке у руке. Али, не и у Србији. Ми смо весео народ, волимо да славимо, али је мука је на трговима стално певају једни те исти певачи. То су миљеници власти и привилеговани. Могу да певају где хоће, да зараде колико хоће, могу и у затвор да не иду ако треба. Осталима остају мрвице, а некима ни то. Ако овде једном коначно завлада закон, неће моћи тако - каже Драган Пантић Смедеревац.

Многи на естради би имали много тога да кажу на ову тему. Многи би на трговима певали и за џабе, али им то ништа не вреди. Већина из страха ћути, јер, по обичају, неће никоме да се замерају.

(Пресс.ба)