Права мањина мртво слово на папиру

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта оцијенио је да је хрватски Уставни закон о правима националних мањина, више од 12 година од његовог усвајања, и даље мртво слово на папиру.

Линта је истакао у саопштењу да се слаже са изјавом митрополита-загребачко- љубљанског Порфирија да постоји велика разлика између онога што пише у хрватским законима, који су мање-више добри, и њихове примјене у пракси у вези са проблемима Срба у Хрватској.

"Митрополит Порфирије је истакао да је мислио, прије свега, на кршење права на службену употребу ћирилице јер се елиминацијом ћирилице шаље јасна порука преосталим Србима у Хрватској да се или асимилују или иселе", навео је Линта.

Осим тога, каже Линта, не треба заборавити да постоји дио закона који су дискриминаторски, како према српским повратнцима, тако и према прогнаним Србима.

Он подсјећа на компликовану и неправедну процедуру за добијање станова такозваним програмом стамбеног збрињавања, високу откупну цијену станова из програма стамбеног збрињавања, одузета имовинска и стечена права, укинут члан 180. закона о облигационим односима који је српским повратницима и прогнаним Србима омогућавао накнаду штете за уништену имовину.

Линта подсјећа да је Уставним законом о правима националних мањина, који је усвојен још 2002. године у хрватском парламенту, предвиђена равноправна употреба језика и писма националне мањине на подручју општина и градова гдје припадници националних мањина чине најмање трећину становништва.

Према попису становништва из 2011. године у 21 општини и два града /Вуковар и Врбовско/, Срби чине више од 33 одсто становништва и постоји обавеза да се српски језик и ћирилица употребљавају као службени језик и писмо.

Нажалост, каже Линта, у великој већини од 23 наведене локалне самоуправе нису постављене двојезичне табле на државним и институцијама /Хрватска пошта, Хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полиција, центри за социјални рад, основне школе, дјечји вртићи, Ватрогасне службе, домови здравља и друге/.

"Посебно истичемо жалосну чињеницу да ни у једној од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова. Такође, не поштује се одредба из Уставног закона о запошљавању Срба у државној управи, полицији и правосуђу ако Срби чине више од пет одсто становништва у жупанији и више од 15 одсто у општинама и градовима", додао је Линта.