Рекордер: На посао чека 35 година!

На посао најдуже чекају професори филозофије и социјологије, професори географије, дипломирани новинари, библиотекари и инжињери менаџмента са просјечном дужином чекања на евиденцији незапослених око двије године.

Босна и Херцеговина је 2015. годину дочекала са 547.319 незапослених особа, од чега је 39.420 са високом стручном спремом. На евиденцији завода за запошљавање највише је квалификованих и неквалификованих радника, а слиједе особе са средњом стручном спремом.

Међу КВ и ВКВ радницима најтеже до посла долазе продавачи, аутомеханичари, бравари, кројачи, возачи, фризери, столари и кухари, а кад је ријеч са особама са ССС на евиденцији предњаче економски техничари, матуранти гимназија, медицинске сестре и пољопривредни техничари.

Са ВШС и ВСС на бироу за запошљавање највише је економиста, правника, дипломаната факултета политичких наука, наставника разредне наставе, те професора разних смјерова.

Посао најбрже добијају особе са високом стручном спремом и то с просјечном дужином чекања од једне године и пет мјесеци.

Најтраженија занимања су она из области информационих технологија (инжињери електротехнике, информатике, програмери, wеб дизајнери итд.), магистри фармације, инжињери грађевинарства и машинства, као и комерцијалисти, трговци, књиговође, вариоци, ЦНЦ оператери, кројачи и шивачи, речено нам је у Федералном заводу за запошљавање.

Према подацима Завода за запошљавање РС, у оквиру ВИИ седмог степена стручне спреме (ВСС), просјечна дужина чекања за на евиденцији незапослених Завода за професоре математике и физике је око три мјесеца (особе наведеног занимања у малом броју су пријављене на евиденцију). Затим, љекари, инжињери грађевине и дипломирани ветеринари у просјеку на посао чекају шест мјесеци, а геодети око седам мјесеци.

Просјечна дужина чекања професора биологије и дипломираних фармацеута је око осам мјесеци, док професори њемачког језика на посао чекају око 10 мјесеци. На посао најдуже чекају професори филозофије и социјологије, професори географије, дипломирани новинари, библиотекари и инжињери менаџмента са просјечном дужином чекања на евиденцији незапослених око двије године.

"Просјечна дужина чекања на посао зависи од степена стручне спреме, занимања особе и потребе за одређеним занимањем", казала је Ведрана Милинковић, виша стручна сарадница за информисање и односе с јавношћу у Заводу за запошљавање РС.

На евиденцији овог завода су и особе за које бисмо могли рећи да су рекордери по "стажу на бироу".

Три радника без занимања НК радници већ 35 година налазе се на евиденцији незапослених у филијалама Требиње и Бијељина. Имају 53, 56 и 62 године. Ту је и 61-годишњи машин бравар из Братунца, који је на бироу за запошљавање већ 33 године, баш као и РТВ механичар из Угљевика, који има 54 године.

"Такође значајно је истаћи да имамо слабу покретљивост радне снаге, па се тако особе врло ријетко одлучују да траже посао изван мјеста пребивалишта", навела је Милинковић.

У ФБиХ вођење ових евиденција је у надлежности кантоналних служби за запошљавање, а највећа незапосленост у овом ентитету је у Тузланском кантону, 25,28 посто, а потом у Кантону Сарајево 18,45 посто и Зеничко-добојском кантону 17,94 посто.