Криза у Америци због нафте

Више хиљада донедавно добро плаћених радника остало је без посла у САД, након пада цијена нафте за 50 одсто током ове године, пише амерички дневник "Њујорк тајмс".

Према писању дневника, вјеровало се да, тренутно, јефтиније гориво представља подстрек за америчку економију, пошто потрошачи плаћају мање за бензин, а више троше на куповину и друге услуге, али будућност америчког енергетског сектора не изгледа сјајно јер пад цијена енергената утиче на државе попут Аљаске, Луизијане, Оклахоме и Тексаса.

Лист наводи да око 90 одсто државног буџета Аљаске чине приходи од нафте и због пада цијене власти планирају мјере штедње од 50 одсто средстава намијењених за мостове и путеве.

Бонитетна агенција "Муди" смањила је кредитна предвиђања за Аљаску са "стабилних" на "негативно".

У америчкој држави Луизијани буџет за наредну годину биће мањи за 1,4 милијарде долара и 162 државна службеника су већ отпуштена, а за јануар су планирана нова укидања радних мјеста. Уговори и разни пројекти у државним агенцијама су смањени или "замрзнути".

Један од главних економских аналитичара из Луизијане Грег Алберхт истиче да смањење цијене нафте од долара по барелу на годишњем нивоу Луизијану кошта 12 милиона долара.

У Тексасу се, такође, осјећају посљедице пада цијена нафте јер је, према подацима Федералног бироа за радничку статистику, само током октобра и новембра у нафтном и гасном енергетском сектору отпуштено 2.300 људи.

Тексас је, због пада цијена нафте, у протеклих пола године остао без потенцијалног прихода од 83 милиона долара дневно.