Божићни обичаји широм свијета

Швеђанима поклоне доноси коза, а Русима Бабушка.

Велика Британија – Меррy Цхристмас

На Бадњак се чарапе вјешају на руб кревета или на димњак гдје им Дједа Мраз оставља поклоне.

Божић започиње отварањем поклона те ручком након којег се путем телевизије прати говор краљевске породице.
За вријеме божићне вечере обичај је послуживање божићног пудинга најчешће од шљива (тортице од прхког тијеста пуњене разним сухим воћем) у којима се налази неко ”благо”.

Велика Британија је била прва држава која је као божићни украс почела користити имелу

Француска – Јоyеуx Ноел

На Бадњак дјеца остављају своје ципеле покрај камина како би им Дједа Мраз (Пере Ноел) донио дарове.
На сјеверу Француске дјеца се дарују 6. децембра, на дан Св. Николе умјесто на Божић.

Цркве својим звонима свирају божићне пјесме. На тргу код катедрале приказује се Кристово рођење.

Французи раде чоколадну торту у облику дебла коју називају Ла Буцхе де Ноел.

Јелка производ је Француза, прва јелка засвијетлила је у покрајини Алсаце почетком 17. вијека.

Италија – Буоне Натале

Седам дана прије Божића дјеца иду од куће до куће, обучени као пастири и пјевајући божићне пјесме за шта добивају новац.

Након заласка сунца пуцањ из топа на Цастел С. Ангелоу у Риму означава почетак празника.

На Божић у подне, Папа даје благослов свима који се окупе на ватиканском тргу.

Бадња вечер назива се ценоне, а послужује се традиционално јело од јегуље. Божићни ручак састоји се од Торттелини ин Бродо, супе с пуњеном тјестенином те цапонеом, куханим или печеним пијетлом.

Према традицији, поклоне доноси ружна вјештица по имену Ла Бефана на дршку своје метле. Ла Бефана је требала посјетити новорођеног Исуса, међутим закаснила је и лута од тада остављајући поклоне у свакој кући с дјецом у случају да је Исус тамо

Шведска – Год Јул

Традиција је да у зору најмлађа кћерка у породици обуче бијелу хаљину те носи круну на глави са свијећама и таква буди родитеље те их послужује с кафом и Луцијиним крухом.

Два дана прије Божића постављају јелку и украшавају је често с јабукама, шведским заставама, патуљцима с црвеним капицама и украсима од сламе.

На сам Божић прослава почиње доручком и кашом од риже с циметом.

Тачно у 15 часова породица се окупља испред ТВ-а и заједно гледају цртиће и то Пају Патка, традиција која траје још од 60-их година.

Стара легенда каже да поклоне доноси божићна.

Јапан– Мерикурисумасу

Само један посто Јапанаца вјерује у Христа.

У Јапану Божић није породични празник већ се они труде тај дан провести чинећи добра дјела за остале поготово за оне болесне у болницама.

Индија – Мēрī крисамаса

Хришћани у Индији украшавају дрва банане или манга. Као украсе користе и мале уљне лампе које стављају на кровове и зидове својих кућа, те црвено цвијеће (божићна звијезда) којима украшавају цркве.

Русија – Поздревлyаyу с празником Розхдества

У Русији Божић се замјењује Слављем зиме.

Међутим, традицијски руски Божић слави се молећи чак 39 дана.

Бабушка је традиционални божићни лик који дијели поклоне дјеци.

Њено име у пријеводу значи бака, а легенда говори да је одбила посјетити Исуса с мудрацем због хладног времена.

Међутим, пожалила је и кренула за њим с пуном корпом поклона.

Никад није пронашла Исуса, зато посјећује сваку кућу и доброј дјеци оставља играчке.

Ипак, прави се Божић по јулијанском календару одвија 7. јануара, а најављује га јутарња звијезда

Аустралија – Меррy Цхристмас

Божић љети, Божић на 30 Целзијевих степени!

Дјед Мраз долази на дасци за сурфање.

Божићне вечере у Аустралији често се одржавају на плажи или као пикник, ако остају кући веселе се уз базен или играјући крикет.

На Бадњак се у Мелбоурну окупе десетине хиљада људи који пјевају божићне пјесме. Традиција је то која је започела 1937. године, а одржала се и данас и у осталим аустралским градовима.

Иран(Перзија) – Цхристмас мобарак

Божић је у Ирану познат као Мала гозба.

Првих 25 дана у децембру проводи се велики пост, што значи да се не једу месо, јаја, млијеко и сир. То је вријеме мира, медитације и судјеловања на мисама. Пост завршава на Бадње вече.

Иранска дјеца добијају нову одјећу коју поносно носе за вријеме божићне седмице.

САД – Меррy Цхристмас

Лик Дједа Мраза рођен је у САД-у 1860-их година.

Име Санта Цлаус дошло је од низоземске ријечи за св. Николу (Синтаклаас). Познат постаје након што га Wасхингтон Ирвинг ставља у своју новелу коју је написао 1809. године.

Тај први Дјед Божићњак, тада још познат као св. Никола, пушио је лулу, летио у вагону и није имао црвено одијело нити је живио на сјеверном полу, али је доносио поклоне дјеци, пише 24 сата.хр.