На трпези највише хљеба и кромпира

Исхрана становника Републике Српске углавном је базирана на унос хљеба, пецива и осталих производа од брашна и житарица, као и великих количина кромпира.

Овакав тренд, видљиво је у статистичким подацима, присутан је годинама, а синдикални и представници удружења за заштиту потрошача то тумаче чињеницом да је ријеч о најјефтинијим прехрамбеним намирницама.

У извјештају "Статистички годишњак 2014", чији је аутор Републички завод за статистику, наводи се да је један потрошач, током 2011. године, у просјеку појео 95,73 кг брашна и житарица, али и 38,59 килограма хљеба, те 30,97 кг осталих пекарских производа, као и 8,4 кг сланих трајних пецива.

На јеловнику потрошача у Републици Српској, на годишњем нивоу је и 7,12 килограма тјестенине, али и 239 јаја. Од поврћа, грађани највише поједу кромпир, чак 46,43 килограма, а на све остале врсте поврћа, како свјежег тако и сушеног и прерађеног, отпада додатних 82,16 кг.

Меса се једе много мање. Месо перади, које је најјефтиније, највише је на трпези и један потрошач га годишње поједе 18,27 килограма, а потроши и 8,38 кг телетине и јунетине.

Борце за заштиту права потрошача овакви показатељи не изненађују, јер, како кажу, већ дужи период већина грађана храни се најјефтинијим прехрамбеним намирницама.

"Ми имамо ниску платежну моћ и то је један од разлога због којих се не хранимо по свим прописима које предлажу нутриционисти. Када смо упоређивали потрошњу појединих намирница у ЕУ и код нас, видели смо да се код нас троши негде око три пута више хлеба", наглашава Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача Републике Српске.

Већина грађана, како он додаје, не може себи да приушти намирнице које су квалитетне и скупе.

"У једној реченици речено, спадамо у земље са малом платежном моћи, при дну смо по стандарду у Европи", подвукао је Петровић, додајући да је наша прехрана базирана на тијесту, али и кромпиру, којег највише трошимо.

Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске, подсјећа да сваког мјесеца саопштавају износ синдикалне потрошачке корпе, која, поред осталих производа и услуга, садржи и прехрамбене производе који су породици потребни.

"Укупно посматрано, у просјеку тек 43 до 45 одсто робе и услуга из потрошачке корпе могуће је обезбиједити од просјечне плате", навела је Радошевићева.

Како она додаје, куповна моћ је на изузетно ниском нивоу, а самим тим и квалитет живота.

"Напросто, због недостатка новчаних средстава, између приоритета се праве приоритети", упозорила је Радошевићева.

Радмила Т., домаћица из Бањалуке, казала је да је на њеној трпези највише кромпира, јер га сију на селу па ово поврће не купују.

"Дјеци на пијацама купим од воћа лимун и наранџе због витамина Ц, али и то ми је често скупо. Ево, читам у новинама и слушам на ТВ-у како хвале онај ђумбир да је здрав, кад угледах у трговини да му је цијена 13 марака за килограм. Ко то може да приушти? Месо ријетко купујем на килограм, више је то на 200 грама кад ми затреба да додам у неку чорбу", рекла је ова Бањалучанка.

Извор: Независне новине