СНС и даље неприкосновен

Уколико би парламентарни избори били одржани данас за Српску напредну странку гласало би 51,1 одсто бирача, за социјалисте 10,8, а за демократе 6,6 одсто бираца, показало је истраживање агенције Фактор плус.

Четврти по снази били би радикали, али испод цензуса са 4,6 одсто подршке бирача, странка Бориса Тадића СДС добила би 4,5 осто гласова, СДПС 3,6 одсто, странке мањина четири, а неке друге странке 10,9 одсто гласова.

Према том истраживању, спроведеном од 16. до 19. децембра на 1.000 испитаника у Србији ван Косова, 80 одсто испитаника не би гласало за СНС уколико њен председник не би био Александар Вучић.
"Тај податак није изненађење, јер се у Србији странке код грађана углавном везују за лидере", рекао је директор Фактор плуса Владимир Пејић.

Аналитичар Дејан Вук Станквоцих је додао да је очигледна доминација Вучића, као и да се симпатизери СНС идентификују са њим, што је такође доказ тезе да странке црпу моћ из харизме лидера.

Вук Станковић је истакао и да је Вучић потврдио своје лидерство пред грађанима, јер кроз њега виде борбу против корупције, за опоравак земље се бори на плану социоекономских тема, а спољну политику води тако што покушава да у деликатним временима постави на прагматичну раван балансирањем између Русије и Европе, отварајући сарадњу са Кином и арапским светом.
"Ово је, међутим кредит, орочен способношћу политичара да или створи претпоставке за стварни бољитак грађана или ће почети да губи рејтинг и то важи и за Вучића", сматра Пејић.

Истраживање је, такође, показало да је, када је реч о Демократској странци, ситуација нешто другачија.
Симпатизери те партије на питање "да ли бисте гласали за ДС да на челу те странке није Бојан Пајтић", њих 67 одсто одговорили су са да, 16 одсто не, а 17 одсто је било без одговора.
"Симпатизери се у малој мери везују за Пајтића не зато што је он слаба политичка фигура, већ зато што се други чланови страначког врха нису изборили за ту позицију", сматра Пејић.

Негде на пола су симпатизери социјалиста, који би за ту странку скоро пођеднако гласали и да јесте и да није (Ивица) Дачић председник, односно 43 одсто је одговорило да, а 38 одсто не. Разлог томе, поред осталог, је што та странка постоји већ скоро 25 година на политичкој сцени Србије и вуче велики број бирача без обзира ко јој је председник.

На питање зашто нема Демократске странке Србије, а обувхаћене су Двери које по истраживању имају 3,9 одсто подршке испитаних, Пејић је подсетио да та странка није више парламентарна, да је после одласка њеног лидера Војсиалва Коштунце доживела низ удараца и да је од ње настало још три странке тако да се не зна која је од њих права ДС С.

Према Пејићевој процени, рејтинг садашње председнице ДС С Санде Рашковић Ивић је између један и два одсто, док је Вук Станковић мишљења да би ДС С у коалицији са Двери и неким невладиним организацијама можда могао да се верати у парламент, али не као тас на ваги у дефинисању државне политике.

Истраживање је обухватило и питање у вези са управо одржаним Самитом Кине и 16 земаља центране и источне Европе у Београду, које је показало да је његово одржавање добро за Србију због подстицаја привреде, што мисли 81 одсто испитаника, да доноси велики економски и политички значај сматра 65 одсто испитаних, док је 58 одсто испитаника уверено да је то велики успех актуелне владе.

Само девет одсто испитаних сматра да управо одржани Самит није донео ништа добро Србији.

Пејић је рекао да су грађани позитивно оценили тај догађај и да ниједан догађај, сем доласка руског председника Владимира Путина у Србију, није изазвао толико позитивних реакција, а Вук Станковић нагласио да су грађани Самит схватили као охрабрење с обзиром да су нека очекивања, као што је изградња Јужног тога изневерена, а процес европских интеграција неизвестан.

"Самит није посматран из геополитичке равни, него је виђен као могућност за побољшање свакодневног живота грађана, кроз сарадњу са Кином", рекао је Вук Станковић.

Он је закључио да је истраживање показало и да се тек око 40 одсто грађана политички опредељује што је и очекивано, да је прва вест сада како се води држава, повећање животног стандрда, запослености и побољшање здравственог система, што је и разумљиво, јер је ово период када нема предизборне кампање.

Према истраживању, за улазак у ЕУ је 53 осто испитаника, против је 24, а проценат мање "није сигуран", за Србију је боље да има владу у којој је више странака и то сматра 56 одсто испитаника, док 18 одсто сматра да је влада једне странке решење.

Од највећег значаја за Србију су здравство (91 одсто), смањење незапослености и нова радна места као и побољшање свакодневног живота (89 одсто), проценат мање сматра да је то борба против корупције и криминала, док су односи међу националним групама на последњем месту и то сматра 12 одсто испитаних.

Када је реч о странкама, 54 одсто испитаника сматра да су програм и лидер најбитнији за њено функционисање - 76 и 70 одсто њих, док 54 одсто сматра да је реч о организацији.

Њих 60 одсто имају пуно поверење у лидера странке за коју се определи, а само седам нимало.