Још једна послијепоноћна Влада

Ноћас, како и приличи свим важнијим догађајима у нас, негдје око пола један послије поноћи, на сједници Народне скупштине Републике Српске са 44 гласа за и 37 против изабрана је нова Влада.

Након безмало 15 сати скупштинског засиједања, скоро 90 дискусија и реплика, уводног и завршног обраћања нове/старе премијерке Жељке Цвијановић, изабрана је. опет. нова/стара. 15 по реду Влада Републике Српске.

И док су дежурни новинари без кафе, цигарета, чаја и хране већ губили стрпљење и падали у кататонију, док је Република Српска тонула у своје природно стање, стање сна и мрака, Жељки обећаних и вјерних 44 посланика су подигли руке и ево, данас имамо Владу.

Какав тим? Страшан тим!

На прву, прије било какве озбиљније анализе, да се закључити како је ово нова, а стара влада, освјежена таман толико да болдује Додикову власт и да се баци покоја мрвица опозиционим партнерима. Покоја мрвица и једна дебела штруца леба. Опозиционари су, истина Бог, од јуче по кулоарима телалили како је тачно да је ово Влада континуитета-Континуитета пропасти РС, али то им је опозициони занат.

Што се тиче прехрамбених производа, ту су нам нови колачићи у виду министра просвјете и културе Дане Малешевића и министра рада и борачко-инвалидске заштите Миленка Савановића.

Малешевић, члан ДНС-а, преузеће министарство просвјете од Горана Мутабџије, вјероватно најмање харизамтичног човјека у историји фотељашења у Републици Српској. Мутабџија је радио...па, ништа, али је зато говорио ријетко и погрешно. Осим његове иницијативе за укидање екскурзија у Федерацију, јер су „прескупе“ и пар излета у свијет вербалних вратоломија попут оне у којој вели да је задаћа свих интелектуалаца Републике Српске „критички промишљати стварност Републике Српске“, то би било то.

Малешевић, истина иза себе има незваничног владара високог образовања- ДНС, који је попут годова на гоблену уткао своје кадрове на бањалучком и Универзитету у Источном Сарајеву али то му не гарантује апсолутно ништа. Заправо, Мутабџија је својим гафовима увесељавао јавност, а Малешевићу остаје или да се приклони интелектуалном шегачењу или да покуша барем обећањима и пустим, наглас изговореним жељама, попут ,ономад Антона Касиповића издејствовати неки медијски простор. А, шта је са просвјетом и културом? Па, оне одавно не станују у овој земљи.

Миленко Савановић се ухљебио у врућој фотељи министра који ће се бавити јадом и чемером, кодног назива борачка популација. Него, питање је да ли би се и смјестио ту гдје јесте да у прелазном року Петар Ђокић није уграбио ону штруцу хљеба поред свих мрвица и постао министар индустрије, енергетике и рударства? А на ствари је сљедеће:

Морао је Додик уступити лидеру социјалиста Ђокићу једно од најјачих и најозбиљнијх министарских мјеста, након лојалности коју је овај показао, одбивши премијерску позицију коју му је нудила опозиција. То што се Ђокић разумије у енергетику и индустрију к'о Мара у ону ствар, више је резултат нужности и Додиковог намиривања дугова Социјалистичкој партији од било чега другог.

Овдје треба направити један интермецо и саопштити имена људи који ће сједити у „неатрактивним министарствима“.

Министар науке и технологије остаје Јасмин Комић, нови министар трговине и туризма је Предраг Глухаковић, док је Јасмина Давидовић изабрана за министра породице, омладине и спорта. Неђо Трнинић је министар саобраћаја и веза, Златан Клокић министар за економске односе и регионалну сарадњу, док Давор Чордаш остаје министар за избјеглице и расељена лица. Лејла Решић је такође задржала своју позицију на мјесту министра управе и локалне самоуправе.

Јасно је свима да ће ови људи тек икебанисати у Влади, а осим посјете семинарима, конгресима и сајмовима, неће се о послу опослити. Јасно је, такође, ако погледате састав, да су ова мјеста послужила махом за пуњење „националне квоте“ из реда несрпских кандидата.

Са друге стране, својим радом (читај слијепом послушношћу) Сребренка Голић је реизабрана на мјесто министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Гдје је грађевина, ту треба човјек/жена од повјерења и нема ни говора о некаквим експериментима са националним кључевима, новим колачићима и осталим замлатама.

За министра финансија реизабран је и Зоран Тегелтија. Ипак се мора знати ко коси, а ко воду носи. Прецизније, ко је најдеснија од свих десних Додикових руку и коме је повјерено чување владине (читај народне сламарице). Није улудо Тегелтија пјевао под шаторима у току предизборне кампање СНСД-а. Није га улудо толико понијело да је и послије кампање, ваљда по инерцији којом алкохол носи човјека, наставио ојкачити по весељима и прославама. Тек, министарство је и даље његово и само његово. Док Додик не каже другачије, наравно.

Али, то није све, драги људи! У великом стилу, вратио се и Антон Касиповић који је сада министар правде. То што се у прошлом мандату бавио дјецом и умјетницима само показује колико овај ренесансни човјек има талената и моћи. Злобници би рекли какве везе има правда са вртићима и школским уџбеницима? Злобници би опет рекли да је у најмању руку дилетантски повући овакав потез, али, хеј, живимо у лудом свијету, можда нас Касиповић спаси и на праведан пут правду извуче. Ма, шалим се.

Не треба заборавити ни времешног али чилог и полетног Стеву Мирјанића, који је успио некако сачувати фотељу министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, док је Драган Богданић награђен за лојалност и Жељкине “нове импулсе” те реизабран за министра здравља и социјалне заштите.

За крај и мало контроверзе. Први човјек полиције Републике Српске Радислав Јовичић, који је колико/толико успио да увеже рад Министарства унутрашњих послова и који је како/тако почео радити свој посао, за награду је добио, погађате, шут карту у историју. Зато је Милорад номиновао, а Жељка представила и Скупштина усвојила приједлог по коме је нови министар Унутрашњих послова Драган Лукач. Е, сад истина, Лукач је био све.. и шеф комуналне полиције и специјалац у рату и човјек који је на страни Биљане Плавшић 1997. затукао паљански дио полиције а тиме и СДС на неко вријеме. Како ће се снаћи на интелектуално оперативнијем мјесту? Добро. Одлично! Уколико буде слушао шефа и уколико буде поштовао све фракције и паралелне нивое власти у МУП-у, које поодавно кола возе и кола воде. То што народ ништа неће имати од Лукачевих нинџицу вјештина, кога боли брига!?

Ето, у њакраћим цртама то је тај весели тим, који би ентитет требао извести из економске кризе, повести у свијетлу будућност, запослити раднике и сељаке, обезбиједити примања истим, унаприједити школство, намакети пара културним радницима, ријешити питање независног судства...

Доста будалаштина!. Републику Српску у оваквом темпоралном метастазираном стању не може у наредних десетак година извући нити стручни експертни штаб јапанске и њемачке владе заједно. Зато, купите кокице (ако имате од чега), загрлите вољено биће (ако вас због кокузлука није оставило) и на ролеркостеру егзистенције препустите се овој веселој дружини да вас вози. Упамтите и крај је лијек. Понекад.

Никад јужно од Фоче

Персонална рјешења најновије братије су таква каква јесу. Мало чуди, на прву руку, што Херцеговаца нема ни за лијека. Ни за кило меда и литар Жилавке. Са друге стране, није то нека мистерија. Додик је казнио непослушну и прије свега варљиву љубав коју су Херцеговци, тек у малим таласима, показивали према главном Баји. Тако ћемо чекати неку нову, најновију реконсттрукцију, е да би видјели човјека са југа.

Жељка Цвијановић, премијерка намјерно је изостављена из овог тима. Прво зато што га она није састављала, друго зато што она неће водити овај тим и треће зато што није рекла , ама баш ништа у сат и по свог експозеа.

Ако изузмемо синтагме „треба да се деси“, „потребно је реформисти управу“ „потребно побољшати“...и остале пасиве који су упућени, штазнам богу оцу, жена у 90 минута није рекла НИШТА.

А, то НИШТА и јесте СВЕ око чега су се борили и љуту битку били политичари од љетос, па ево до Светог Николе, безмало. То ништа садржи плате од неклолико хиљада марака за посланике и још коју хиљаду на то за министре који ефикасно не раде свој посао и то ништа је за народ ваистину НИШТА. И зато ово и јесте влада народног пада. Пука група незаинтересованих и ухљебљених кадровика која ће се играти за народне паре, док народ и буквално кошен црном кугом и ношен печалбом нестаје са ових врлетних простора.

Опозиција, како то смијешно звучи

И није ова резигнација без основе. Јер, ако погледамо опозицију (ха, опозиција, како то смијешно звучи), уз пар изузетака, видјећемо аморфну масу која ће се по одборничким клубовима, све са скупштинским платама, попут старе мачке око славског стола мотати до наредних избора. Па Јово наново. Видјећемо да Младен Иванић, члан предсједништва из реда српског народа, више себе поодавно и не доживљава као опозиционара. Видјећемо да већина СДС-овог кадра чека неки од скупштинских одбора...На крају, крајева, ко је имао живаца и желуца и погледао барем који минут скупштинског засиједања, чуо је тек пуко испразно ламентирање опозиције. Воља за конкретно дјеловање и демократско атаковање на власт? Ма јок! То њих некако увијек прође кад уђу у Скупштину и кад се прихефтају неком одбору...

Драган Бурсаћ је новинар и колумниста БУКА портала.

Драган Бурсац - Нова Влада народног пада