Муке семберских воћара

Воћњак јабука, површине око 2,5 хектара, власништво Жарка (69) и његовог сина Горана Живковића из Остојићева потпуно је уништен након мајских поплава. Овогодишњи род је пропао, а воћке су се у међувремену осушиле.

Република Српска 14.12.2014 | 14:53
Муке семберских воћара

Процијењена штета, само изгубљеног рода у овој години, износи око 57.000 КМ. Међутим, штета због уништеног воћњака, највећег у овом дијелу Семберије, практично је непроцјењива, јер уколико Живковићи одлуче да подигну нови воћњак, треба да прође најмање пет година да би поново могли очекивати род јабуке.

Жарко каже да је штета на воћњаку тотална, јер стабла треба вадити и чистити земљиште за припрему нове садње.

„Вода је на овом подручју била висока око два и по метра. Око четири хиљаде стабала је осушено, од чега око 1.000 стабала старости једанаест година, око хиљаду стабала старих осам и 2.000 стабала старости око шест година“, каже Жарко Живковић.

Био је то релативно млад воћњак, у пуној снази. У изградњу хладњаче Живковићи су инвестирали око 60.000 КМ. Набавили су десетак прикључних машина које сада ничему не служе. Жарко каже, могу у све то сада „само гледати и плакати“, а својевремено су по седам – осам тона јабуке седмично пласирао на сарајевско тржиште и на бијељинску пијацу.

Имали су Живковићи у уништеном воћњаку четири сорте јабука, „златни делишес“, „идаред“, „јонаголд“ и „Граннy Смит“. Кажу да су им поплаве причиниле непроцјењиву штету, јер када би сабрали све оно што су изгубили у поплавама, од ствари у кући, житарице, јабуке и друге вриједне ствари, слободно би могли рећи да штета на њиховом имању износи и до милион марака.

Још један мањи воћњак на имању Живковића, под шљивом, око петсто стабала, такође се осушио. Живковићи кажу да им само за вађење сасушених стабала и чишћење парцела треба око 30.000 КМ.

Никакву надокнаду штете за уништени воћњак још увијек нису добили. Имају обећање од Министарства пољопривреде, али још увијек чекају републичку комисију која треба да утврди размјере ове штете. За подизање новог воћњака треба обезбиједити огромна средства, почевши од садница, стубова, система за наводњавање. Планирали су били и стављање заштитних мрежа, али их је мајска поплава и у томе предухитрила.

Воћњак породице Живковић био је по површини један од највећих воћњака јабуке у овом дијелу Семберије. Ништа боље нису прошли ни власници мањих воћњака, као што је Јовица Перић из Остојићева, коме је уништено око хектар воћњака, Љубомир Кандић, који је имао воћњак на површини од пола хектара, Миливоје Кандић, који је имао засаде љешњака и крушке. Сви они очекују било какву помоћ од надлежних градских и републичких институција.

Извор: Цапитал

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

математика

14.12.2014 16:27

И да је обрао тих 57 000 КМ опет би кукао, никад не знаш.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Физицар

14.12.2014 21:05

ре: математика: Да ли познајес ове људе, Зивковице, Перица, Кандице сто се спомињу у тексту? Не знас их, вриједни људи, постени. Имају ману: не баве се политиком (осим горепоменутог Перица који је имао додирних тацака са политиком). Овај Горан је улазио у вријеме поплава у село, није своје само цувао него исао да храни свима у засеоку Милкуса (гдје зиви) да храни стоку која је остала. А инаце, боји се уласка у цамац. Али исао да помогне. Све је стекао са својом породицом мукотрпним радом, дан-ноц. На њиховом мјесту ти сигурно не би кукако него би јаукао на сав глас. А они, они хоце само да им се омогувци да наставе да радом. И, не, не тразе куло и градове, него мало помоци а они це сами својим рукама то...

ОДГОВОРИТЕ