Растанак се примакао?

Драган Човић пустио је Милорада Додика низ воду и препустио га његовој судбини. Хладнокрвно и без милости. Очекивано.

Учинио је то са маниром -  два дана је био у гостима код Додика, да би му појаснио како ХДЗ и Он (Човић) морају мислити о будућности Хрвата у БиХ. А не о политичкој будућности Милорада Додика, која готово да и не постоји.

Да ли је Човић издао Додика? Не.

Само је ранијих година паметно и максимално искористио Додикову незајажљиву жељу да расипа снагу и гдје треба и гдје не треба и његову ирационалну потребу да „сваком лонцу буде поклопац“, па и хрватском националном питању у БиХ.

Додикова потреба да развали институције БиХ, како би заштитио своје личне интересе,Човићу је дошла као одлична прилика да уз њу упари и све оно што је био стварни проблем Хрвата у БиХ, као и сопствена хтијења.

Протеклих година, Додик је вријеђао, пријетио, одвајао, цијепао, понижавао ЕУ и САД, покривајући све своје поступке непостојећом подршком Русије, а његов највјернији савезник Човић је све то вријеме говорио о „неједнакоправности Хрвата у БиХ“ и потреби ЕУ интеграција и учвршћивању БиХ.

Док је Додик дивљао и када је подржавао Човића, лидер ХДЗ-а никада никога није увриједио и све вријеме био је јавно(вербално)конструктиван, а нејавно апсолутно деструктиван,што и јесте једно од умијећа политике.

Човић никада није повјеровао у искрену Додикову опредијељеност за заштиту хрватских националних интереса, свјестан да то питање лидер СНСД користи као средство личних циљева. Зато је Човић искористио Додика као средство да своје личне политичке циљеве, али и оне које артикулише хрватски народ у БиХ кроз ХДЗ, наметне као приоритете у рјешавању Гордијевог чвора у БиХ.

Епилог игре у којој је Додик годинама користио Човића је да је Човић на крају баладе искористио Додика. И то у потпуности.

Додиково убјеђење да ће Човић сопствене и интересе Хрвата ставити иза личних интереса лидера СНСД-а, показатељ је наивности, сада већ бившег, најмоћнијег политичара у БиХ и плод његовог ултратрговачког
приступа политици, који каже да је спреман жртвовати све, само да би спасао себе.

Додик је заборавио свето правило да у политици постоје само интереси, а никако пријатељи. Човићу је то правило, све вријеме блиских сусрета са Додиком, била једина идеја водиља. Зато је данас Човић у Предсједништву БиХ, а ХДЗ на власти по свим нивоима у БиХ, док се Додик налази ни на Небу ни на Земљи: опростио се од власти на нивоу БиХ, а, након сукобљавања унутар СНСД-а, могао би остати и без власти на нивоу РС (ако не одмах, за пар мјесеци сигурно).

Није лична трагика Додикових политичких промашаја (од којих је Човић само један мали сегмент) у томе што ће СНСД отићи у опозицију на нивоу БиХ или било ком другом нивоу, већ што Он – Додик одлази у прошлост. И то изван сваке разумне сумње.

Човић и остали бх.политичари окрећу се промјенама, интеграцијама, пројектима..., Додик све већој изолацији, која ће његове унезвијерене и дезоријентисане политичке потезе, у блиском времену пред нама, учинити крајње опасним по Друштво у којем живимо.

Додик је особа са веома веома мало ослонаца, а дан за даном и та невелика бројка се смањује.

Додикова лакомисленост, лична грамзивост, лакрдијашко понашање, девијантност коју је васпоставио као систем, примитивизам, бахатост... нажалост нису само његов лични проблем. То је Национални проблем, који је ухватио тако дубоке коријене да ће бити потребне године и године да се последице тог стања колико толико санирају.

Када Додик коначно падне (што није далеко) остаће огромна Црна рупа, коју ће бити врло врло врло тешко
затрпати. Још теже ће се спријечити да не повуче све у бездан.

www.слободанвасковиц.блогспот.цом