Ко је био Јосип Броз Тито?

Јевреј, масон, или троструки агент који је умро као муслиман?! 

Регион 26.11.2014 | 08:45

Након сахранке Јованке Броз уз Тита, поново су постале актуелне теорије по којима „највећи син наших народа и народности“ није сахрањен испод огромне мермерне плоче у Кући цвијећа.

Прича се додатно захуктала објављивањем изјаве инжењера Драгомира Гавриловића, омиљеног Титовог грађевинца, да је Тито, у ствари, сахрањен два пута: једном за камере, а други пут стварно, преноси ТВ Бест.рс. 

ЦИА је у својим истраживањима закључила да Тито нипошто није био Југословен, те као такав није никада добро научио „матерњи“ српско-хрватски језик. Син индустријалца? Најбројније теорије су оне о „правом пореклу“ Тита.

Према једној од њих, Тито је био ванбрачно дијете мајке Марије и извјесног Самуела Мајера, пољског Јевреја и успјешног индустријалца из Беча, код кога је Марија повремено радила. Тврдњу о јеврејским, а не хрватским корјенима изнио је и Титов лични љекар, проф. др Александар Матуновић у својој књизи „Јованка Броз – Титова сувладарка“, која је недавно објављена у Београду али он за такву тврдњу не износи никакве доказе. 

Је ли Тито био Хабзбург? Према другој, Тито је био ванбрачни син племића Франца Хабзбурга и собарице Марије, Пољакиње која је радила на двору Хабзбурга. Рођен је у Бечу 16. јуна 1892. године, био је, што је карактеристика више теорија, Масон али овај пут, и члан Ватиканске тајне ложе.

Наиме, Тита је финансирао Ватикан у циљу маргинализовања Српске православне цркве. Новац му је уплаћиван преко једне швајцарске банке која је, да ствар буде још луђа и, прала новац нацистичке Њемачке. Овај пут теоретичари завјере иду толико детаљно да наводе чак и број банковног рачуна: 0018736 на име Валтер Вајс – Тито. 

Јевреј Амброз?

Јосип Броз, Хрват, бравар без једног прста, умро је 1913. године и – није имао надимак Тито. Након Првог светског рата наводно је било више комуниста са тим надимком. Али онај који нас занима, а којег познајемо као предсједника СФРЈ, заправо је јевреј Јосип Амброз.

„Он је, уствари, Јосип Амброз, који ће у војној школи у Печују преузети идентитет Јосипа Броза, Хрвата рођеног у Бечу, који је умро 1913. У Печују је тада био и Адолф Хитлер, мршави Баварац, син цариника са жељезнице.

Он се разболио од замрачења плућа, односно туберкулозе. Пошто је елиминисан из школе, Хитлер се нашао на улици.", наводи Предраг Анђелић, аутор књиге “Тајни досије – Јосип Броз„. Јосип Амброз је преузео идентитет Хрвата како би се као уљез убацио међу јужнословенске народе.

Наравно, 1913. године његови претпостављени нису ни сањали да ће доћи до распада Аустро-угарске и до формирања краљевине СХС. А оно што је посебно занимљиво за ову теорију је тврдња да се дотични Јосип Амброз као члан 25. регимента 41. домобранског пука Аустро-угарске војске у Првом светском рату „прославио“ по својим злочинима над српским војницима и цивилима у Подрињу и Мачви.

„Чињеница је“, изјавиће једном приликом Владимир Дедијер, „да је Тито избјегавао да ми говори на питања о свом учешћу у Првом свјетском рату. Он помиње како је био у 25. домобранској пуковнији и онда прескаче првих шест мјесеци рата и говори о Петроварадину.

Заједно са Титом, у 42. домобранској или „Вражјој дивизији“, како је још називана, у 25. пуку, наводно, борио се и Влатко Мачек, лидер Хрватске сељачке странке. 

Поборници ове теорије као доказ наводе и податак да је пред сам крај Другог свјетског рата, када су се Вјекослав Сервеци и Славко Станцер као усташки официри предали комесару 51. војвођанске партизанске дивизије Милану Басти, они су затражили да се састану са Брозом.

Када је Милан Баста Амброзу јавио кога има у својим рукама и шта они захтјевају, Титов одговор је гласио: “Хитно их све стријељати“. Разумије се, због тога што су они, као Титови саборци из прошлог рата, били ријетки који су знали Брозов прави идентитет.

Све ове теорије о Титовом поријеку поткријепљене су тврдњом да га у родном Кумровцу није преопознао брат „правог“ Јосипа Броза. 

Тито масон?

У већини ових теорија, наводи се и да је Тито био члан тајне организације познате као Слободни зидари или Масони. Броз је, наводно, био члан загребачке масонске ложе „Максимилијан Врховец“, а његова масонска „браћа“ су му у штампи давали невиђени публицитет током „бомбашког процеса“, када је пред судом Краљевине Југославије неочекивано признао да је члан КПЈ.

Зато и не треба да чуди, сматрају поборници ове теорије, што се Јосип Броз, по свом доласку у Београд маја 1941. године смјестио у једној вили на Дедињу, која је припадала ником другом до Владимиру Рибникару, јевреју, масону и власнику листа „Политика“.

Ова вила се налазила уз Њемачки главни штаб, а сам Броз се наводно хвалио како су он и његови саборци „без страха пред носом непријатељу планирали акције против окупатора“.

У погледу сумње да је Тито био масон, наводи се и његов идиличан однос са Винстоном Черчилом, који је, опет наводно, био масон „33. степена. 

Тито троструки агент?

Према неким причама, „највећи син наших народа и народности“ погинуо је, а Коминтерна је на његово мјесто поставила двојника који је био шпијун. И ту постоји више теорија. Једна тврди да је Тито страдао у Русији 20-их година прошлог вијека, а друга да је погинуо у бици на Сутјесци, али у обје теорије замијењен је совјетским агентом.

Занимљива је и теза Момчила Јокића да је Тито био троструки агент. Наиме, поред Стаљиновог НКВД-а, Јокић тврди да је Тито радио и за Британски Интелигент Сервис, у који га је увео вајар Антун Аугустинчић али и за њемачки Абвер.

Тито је планирао распад Југославије?

Недавно су поједини хрватски медији објавили да је Јосип Броз Тито је уз помоћ најутицајнијих словеначких и хрватских комуниста намјерно радио на рушењу СФРЈ и стварању независних република још од почетка шездесетих година прошлог вијека.

„Јутарњи лист“ је једном приликом као главну тему изнио тврдње из најновије књиге најпознатијег хрватског историчара Душана Биланџића у којој некадашњи „комунистички историчар“ то недвосмислено наводи.

Ово је први пут да се у Хрватској о концепту СФРЈ не говори као о „великосрпском пројекту“, вец као о идеји која је имала за циљ да се границе на овом простору искроје баш онако како је замишљено у Јајцу 1943. године на чувеном засједању АВНОЈ-а. Што значи директно против интереса српског народа.

Наиме, Биланџић у својим открићима наводи да је Тито још 1962. схватио да Југославија као концепт не може да опстане, те да је са два своја најближа сарадника, Словенцем Едвардом Кардељом и Хрватом Владимиром Бакарићем усмјеравао Југославију према распаду – када то буду допустиле међународне околности. Ова идеја је преточена у Устав СФРЈ из 1974. године, гдје је прецизирано да југословенске републике имају право на самоопредјељење до отцепљења.

Арбитражна Бадинтерова комисија је почетком деведесетих година на основу тог устава утврдила да југословенске републике имају право на међународно признање – без промјене авнојевских граница.

Душан Биланџић је објавио тајне записнике са сједнице Извршног комитета ЦК СКЈ од 15. до 17. марта 1962, на којем су се наводно сукобили концепт очувања јединствене Југославије, који је заступао први српски комуниста Александар Ранковић, и концепт лаганог расформирања државе који је заступао Кардељ. Перо Симић, аутор књиге „Тито – тајна вијека“, каже да је 1962. Тито посљедњи пут званично подржао идеју цјеловите Југославије али да је од тада „кренуо у другом правцу“.

„Он је тада декларативно подржао Ранковића. Али, Кардељ и Бакарић тада почињу да развијају своје амбиције које су несметано могле да се спроводе од 1966. и пада Александра Ранковића. Брионски пленум је у ствари значио и крај идеје о јединственој Југославији“, тврди Симић

Тито је умро као муслиман?

Најновија теорија везана за Тита. Ову тврдњу је потврдило више извора, а један од њих је Титов лични секретар Берислав Бадурина, који је изјавио да је Тито умро као муслиман, читајући Кур’ан по трећи пут.

Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић је потврдио Титову приврженост исламу: „Ја сам се више пута срео са Титом. Срео сам се са њим и као студент у Каиру. Био сам студент исламско-теолошког универзитета. То је најстарији универзитет на свијету. Ал Азхар се зове. Био сам тамо професор у југословенској допунској школи када смо се први пут срели. Тито је дошао у наш клуб, Клуб Југословена, и питао: „Ко од вас, дјецо, говори арапски?“. Био сам једини који је у то вријеме од омладине говорио арапски. Онда је Тито рекао: „Учите дјецо арапски јер арапски је језик будућности“, наводи Јусуфспахић који је велики пријатељ с Титом постао током 1968. године, након свог доласка у Београд.

Јусуфспахић је испричао и како се током година Тито код њега често распитивао како и колико пута дневно се моле муслимани, а најчешће су разговарали о томе како муслимани замишљају Бога. Као још један доказ ове тврдње наводи се и чињеница да је на Титовој надгробној плочи наведено само његово име и презиме, те године рођења и смрти. Међутим, овдје се враћамо на теорију која тврди да је Тито био масон јер се, наводно, оваква традиција везана за надгробне споменике везује и за Слободне зидаре. 

Тито продао југословенски свемирски програм?

Поред теорија о Титовом "истинском поријеклу“, на овој листи своје мјесто свакако заслужује и она која тврди да је Југославија имала свемирски програм који је Јосип Броз Тито продао Американцима. Тако барем тврди словеначки режисер документараца Жига Вирц у свом филму „Хустон, Wе Хаве а Проблем“. Према тврдњи овог аутора, да није било Тита, Американци никада не би отишли ​​на Мјесец.

Тито је, тврди Вирц, у војној бази Жељава код Бихаћа изградио највећи тајни подземни свемирски центар у Европи. У том центру, који се назива „Објект 505″, Југославија је наводно развила оперативну технологију за лет у свемир.

Вирц наводи да је Југославија остварила брзи напредак, базиран на тајним записима пионира свемирске технологије Хермана Поточника, чија је књига „О проблему свемирског лета – ракетни мотор“, писана још 1928. године, сматра темељима свемирске технологије у којој се детаљно објашњавају појмови попут свемирске станице, геостационарне орбите и слично.

У замјену за овај програм, Броз је добио подршку Бијеле куће као и значајну финансијску надокнаду. У филму се, између осталог, наводи податак да је у једном тренутку на југословенски рачун уплаћено двије и по милијарде долара, наводи Јутарњи лист.