Побиједила је политичка корупција

Политичка корупција је инструмент и начин рада, живота и опстанка политичких партија и других политичких субјеката. Они не могу да егзистирају без корупције, нити да гомилају моћ, утицај и  значај у друштву

Прва сједница новог сазива Народне скупштине Републике Српске поново је показала карактер највиших носилаца власти у овом ентитету. Као прво, конститутивна сједница парламента РС дефинитивно је потврдила куповину посланика, о чему премијерка Жељка Цвијановић говори на аудио снимку објављеном 15. новембра. На том снимку, након констатације да би “два папка” из странке Адама Шукала могли издати скупштинку већину, Цвијановићка јасно каже:

“Зато смо ми купили другу двојицу, па ћемо видјети јесмо ли их квалитетно купили... Ако они издају имамо другу двојицу. Ето”.

КВАЛИТЕТНА КУПОВИНА

Скупштинско засједање отклонило је сваку дилему. Купљени посланици су Војин Митровић, који је посланички мандат освојио као кандидат Народног демократског покрета и Илија Стеванчевић из Партије уједињених пензионера, који је у парламент ушао са листе Српске демократске странке. Нема сумње да су Митровић и Стеванчевић “квалитетно” купљени и да њихов пребјег у супротни табор нема никакве везе са идеологијом и политичким сукобима са странкама на чијим су листама били, већ да се ради о класичној политичкој корупцији, говорка се да су “прелетачима” подмазана крила са милионима марака.

Да ствар буде још гора, овај случај политичке корупције, којим је промијењена изборна воља грађана и који је, уз то, тешко кривично дјело, финансирају грађани Републике Српске, јер је новац за куповину посланика, без икакве сумње, обезбијеђен из ентитетске касе, а не приватних џепова властодржаца.

Да увијек може бити горе и да је владајућима стало једино и искључиво да задрже власт, чак и по цијену бесрамног срозавања институција система, показало је то што владајућа скупштинска већина није подржала приједлог опозиције да надлежне институције до краја истраже случај “Два папка” и куповину посланика, али и утврде ко је и накоји начин прислушкивао премијерку Републике Српске. Наравно, утихнули су и сви они који би тим питањем требало да се баве по службеној дужности, од МУП и тужилаштва у РС, до СИПЕ и Тужилаштва БиХ.

МУП није самостална и слободна државна служба (како би требало да је према уставу и законима), он је подређен партијама и партијским лидерима, у овом случају, владајућој партијској коалицији. Он је њихов инструмент, служи за заштиту њихових интереса, а не за заштиту грађана и стварање повољне и слободне атмосфере за живот и деловање грађана. Према томе, не треба се чудити зашто МУП трага за нечим потпуно другим од очекивања грађана. Његов задатак (задато му је) јесте да прикрива политичку корупцију, да је штити, да јој крчи пут и уклања препреке, оцијенио је за Журнал социолог Иван Шијаковић.

БАЈИН ГОВОР

Таман помислите да послије Купљених Папака и чињенице да народни посланици из владајуће коалиције отворено заташкавају политичку корупције не може бити горе, а онда се деси Милорад Додик и његов
инаугурациони предсједнички говор, пун овјешталих фраза о пријетњама и отпору, фарисејства, вербалног угађања пуку о томе како је Он и само Он тај који ће да воли и чува Републику Српску док је жив, клањања Русији, слања порука Србији и удварања Америци….

Само сат након инаугурације, Додик се опушта и усред скупштинске расправе псује мајку и пријети народном посланику Браниславу Бореновићу, који се усудио да у свом излагању помене име Великог Вође. Залуд је опозиција тражила да Народна скупштина осуди Додикову бахатост и пријетње изречене једном народном посланику, изгласано је да се ништа није десило.

Након свега виђеног на првој сједници новог сазива парламента Републике Српске поставља се питање какав је смисао постојећих  институција, када доношење одлука у њима зависи од корумпираних
појединаца и интересних групације, склоних свим врстама манупилација и малверзација?

Већ 20-24 године у нашој средини, ширем и ужем окружењу је присутно да је корупција постала суштина комуникације међу људима.  Плурализам, либерализам и демократија су отворили простор да корупција
јача. Истина, корупција је саставни део наше културе већ 500 година, она је уграђена у наш културни, духовни и социјални код. Била се стишала и  притајила  од 1950-1985. године под снажном друштвеном и системском  контролом.Политичка корупција је инструмент и начин рада, живота и опстанка политичких партија и других политичких субјеката. Они не могу да егзистирају без корупције, нити да гомилају моћ, утицај и значај у  друштву. 

Слично је и са грађанима, у РС и БиХ 70% грађана има или очекује да ће имати некакву корист од корупције, због тога јој се не противе, због тога је прихватају, навикли су се на њу, њихов живот би био празан без корупције. Демократија и либерализам су створили атмосферу у којој су све патолошке појаве (а корупција је једна од њих) нормалне, прихватљиве, оне су реалност и треба се навићи на њих, сматра социолог Иван Шијаковић.

Проблем је, међутим, што оно што се последњих дана дешава у Републици Српској има мало везе и са демократијом и са либерализмом. На дјелу је поход актуелне владајуће касте да по сваку цијену и свим
могућим средствима, укључујући и незаконите механизме, себи обезбиједи још четири године власти.

Љиљана Ковачевић

www.журнал.инфо