Уништавање привреде БиХ

Болна тачка економије БиХ остају велики привредни гиганти на кољенима и хиљаде обесправљених радника на улицама.

Босна и Херцеговина 23.11.2014 | 19:47

Према добро познатом сценарију, протеклих година уништене су чак и компаније које су послије рата вратиле и до 80 одсто производње, упозоравају економисти.

Из предузећа која су постепено уништавана извлачио се новац, распродавала имовина, радницима су се годинама давала лажна обећања док се поступци уништавања фирми нису окончали. У већини случајева радници упропаштених предузећа остали су на улици, без увезаног радног стажа и без здравственог осигурања.

"И добијамо нешто што смо само ми у Босни и Херцеговини смислили, а то је радник на чекању. Та категорија не постоји у свијету. То смо само ми смислили, јер такав нити може на Биро, нити да повеже стаж,
нити може у пензију, не може да добије социјалну помоћ да се води као запослен, без обзира што не добија годинама плату и чека нешто", каже економиста Светлана Ценић.

И сада већ уништене фабрике због лоше приватизације гомилају губитке. Дуг фабрике детерџената Дита у девет година од приватизације нарастао је од 2,5 милиона евра до 15 милиона, а акумулирани губици Рафинерије нафте у Броду износе више од 200 милиона евра.

"Сад код таквих фирми ја се залажем и предлажем да не замајавамо раднике том причом о ревизији приватизације, а нико не зна како изгледа та ревизија. Наравно да треба казнити онога који је нешто распродавао, узимао паре испод стола, али говорим да се неће вратити на старо стање - то је бајка, али може нешто друго и сасвим легитимно и не би били једини у свијету, врло једноставно увођење пореза на нефункционалну имовину. Фабрика која стоји она заправо продукује губитке, то је терет за друштво и онда би у том случају требало да се уведе тај порез, па ће се или промијенити власник или ће овај који је купио
почети да ради или ћемо убирати приходе са којима се макар може радницима повезати стаж или нешто омогућити", сматра Ценићева.

Али бројна јавна предузећа из године у годину послују са губицима, попут "Жељезница БиХ" који су прошлу годину завршили са 34 милиона губитка или "Жељезница Републике Српске" чији је акумулирани губитак 235 милиона КМ. Губиташи су и "Путеви Републике Српске", "Поште Српске", "Шуме Српске" и то је само кап у мору губиташа међу јавним предузећима којих има више од 150.

"Јавна предузећа гомилају огромне губитке, имају превелики број запослених, тону све дубље. Грађани дају новац за њихово функционисање, међутим нико не жели да се ухвати у коштац са тим проблемом, ни једна власт, ни ова постојећа, ни она претходна, а вјероватно неће и будућа. Наиме, јавна предузећа су основни мотив за бављење политиком, поставите своје директоре, они управљају са тим предузећима и имате двоструки ефекат. Они могу да извуку новац за вашу политичку странку или за вас лично. Такође, добро звучи као добра база потенцијалних гласача или враћањем обећања оним гласачима који су гласали на претходним изборима", каже Синиша Вукелић, уредник портала "Капитал.ба".

"Оно што је била пракса у бившој Југославији да уколико директори таквих предузећа региструју губитак, морали су дати оставке и дошли би нови људи. Ми морамо увести систем по коме та пракса је нешто што је нормално. Ми смо потпуно изгубили систем у коме постоји одговорност", сматра економиста Зоран Павловић.

Избори су иза нас. Војска радника с нестрпљењем очекује озбиљнији приступ рјешавању проблема, а наши саговорници имају конкретне приједлоге.

"Мора се одлучно рећи да се мора отпустити 20,30 или 40 одсто запослених, дати и отпремнине тим људима, али да нису на терету предузећу. Мора се тачно одредити одговорност у тим предузећима", тврди Вукелић.

Ако то предузеће не функционише једна од могућности је направити јавно-приватно партнерство, јер наставак досадашње праксе да се помаже овим губиташима из државне касе је неодрживо, закључио је Вукелић.

БН ТВ