Грађанин Кејн под ударом Грађанина Игора

Милорад Додик, највећи сијач лажног оптимизма свих времена, из дана у дан најављује формирање нове Владе Републике Српске, лицитирајући наводном подршком од

42-45 српских гласова, иако нема више од 39 сигурних.

Али, недостатак парламентарне већине, најмањи је проблем овдашњег Грађанина Кејна: може му се десити да му и коалиција и странка пукну усред комбинаторике!

Грађанин Кејн, осим жеље да уђе у власт по свим нивоима, не питајући за цијену, има и страшну вољу да током тих вратоломија из игре избаци Игора Радојичића и пошаље га, ако икако могне, за министра иностраних послова. Кад већ не може да га спреми у Монголију.

Истовремено, Г. Кејн Жељку Цвијановић већ инаугурише за премијера (објавио сам то 06.11.). Додик не жели Радојичића у близини нити на било којој функцији у Републици Српској, јер га сматра својом Јадранком Косор. И не гријеши, пошто ће Радојичић, прије или послије, морати да се отворено сукоби са њим.

Дјеловало је да је Грађанин Игор прихватио шут карту и да ће чекати расплет око формирања власти на нивоу БиХ, који је крајње неизвјестан. (У свој тој неизвјесности Савез за промјене мало је ближи уласку у Савјет министара од СНСД-а).

Изгледа да се Грађанин Игор нагло пробудио и схватио да би могао остати само посланик, тек један од дизача руку, и отпочео је битку за позицију премијера.

Не чини то директно, већ преко ДНС-а и СП-а, који су коалирали са Грађанином Игором и заједно покушавају од Додика направити Пустињака у Палати предсједника, и оставити га без икаквог утицаја и реалних полуга власти.

Једноставније речено, и Радојичић и ДНС и СП процијенили су да је Додик прошлост, да су промјене неминовност и покушавају их подстаћи унутар коалиције, при том избјегавајући Савез за промјене.
Они имају намјеру да се наметну као носиоци промјена, да, уз Радојичића, приграбе комплетан СНСД, и да Додика и Савез за промјене потпуно избаце из игре.

Суптилан план, без икакве дилеме. И није уопште неоснован.

Радојичић, Павић и Ђокић осмислили су удар на Додика и тај план почео је да се реализује: Павић и Ђокић пристали су да СНСД предложи мандатара за састав нове Владе РС, али под условом да то не буде Жељка Цвијановић!

ДНС и социјалисти траже “ново лице”, а “новијег лица” унутар СНСД-а од Радојичићевог нема.

Уколико Додик одбије да се одрекне Цвијановићке, онда ће ДНС и социјалисти затражити позицију премијера. И припријетити одласком према Савезу за промјене. И у тој варијанти Додик нема ништа.

Радојичић, осим подршке ДНС-а и СП-а, има значајну подршку и унутар СНСД-а, али и у тајкунским редовима, који су убјеђења да у времену које долази “Додик доноси само невоље”. Прије свих се то односи на Слободана Станковића, који је најинтелигентији и највећи “лисац” од свих Додикових тајкуна.

Станковић се већ одмакао од Додика у одређеној мјери, снажно ојачао своје везе са ДНС-ом и Радојичићевом струјом унутар СНСД-а. Његов “тал” у цијелој овој причи са инаугурацијом Радојичића (и потапањем Додика торпедовањем Цвијановићке) је, (сем Министарства саобраћаја и веза, које он цијелу деценију контролише), Министарство здравља.

Уколико Радојичића успију изгурати за мандатара и обезбиједити му већину, министар здравља ће постати Мирко Станетић, актуелни директор Универзитетске болнице Бањалука.

У знак захвалности, Станетић би, као министар, обезбиједио да “Интеграл инжењеринг” буде извођач радова на реконструкцији Универзитетске болнице, вриједној 83 милиона евра коју је добио “Вамед”.

На тај начин из игре би, сем Додика, били избачени и Ранко Шкрбић и фирма “Слобопром”, која је већ виђена као извођач радова.

Грађанин Кејн није наивчина и врло брзо ће схватити размјере завјере против себе. У којој учествују његови, колико до јуче, највјернији савезници. Како ће Додик одговорити на овај покушај пуча, изузетно тешко је прогнозирати.

Извјесно је да се без “главе на пању” неће завршити.

СлободанВасковицБлог