У потрази за људским правима у БиХ

У Женеви ће данас бити одржан састанак на којем ће бити презентован извјештај о стању људских права у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина је добила више од 60 примједби у овој области.

Поред непровођења пресуде Сејдић-Финци, реформа правосуђа, постојање смртне казне у Уставу Републике Српске, суочавање са прошлошћу, регулисање законодавства са европским, када је ријеч о истосполним заједницама, само су неки од показатеља колико је широко распрострањено кршење људских права у БиХ. Како наводе стручњаци из ове области, проблеми су исти, јер бх. власти нису урадиле ништа да их ријеше.

Ријетка су људска права у Босни и Херцеговини која се поштују, а десетине оних која не само да се не поштују, већ их уопште нема. Због тога што није провела пресуду Европског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци, БиХ је једина у овом дијелу Европе која не поштује права мањина и не дозвољава им да буду бирани. Они, који су тужбу поднијели, и у чију корист је пресуђено- Јакоб Финци и Дерво Сејдић, о свему кажу:

“Бошњаци и Хрвати у Републици Српској, као ни Срби у Федерацији БиХ, исто тако немају право као ни ови који су се до сада звали 'остали'. Наравно, код њих постоји соломонско рјешење, а то је да преселе у други ентитет и постану пуноправни грађани, док сви ми који смо 'остали', без обзира гдје да се преселимо, не можемо добити своја права”, наводи Финци.

Дерво Сејдић истиче:

“То ми даје за право да се не осјећам, нажалост, као човјек, равноправан грађанин Босне и Херцеговине, као држављанин. Кад ће ми бити омогућено да уживам сва та права и културног и националног идентитета, то најмање зависи од нас, националних мањина”, каже Сејдић.

Какав је однос бх. власти према националним мањинама описује и предсједник Вијећа националних мањина БиХ Тихомир Кнешчек.

“Ми смо мањина, једноставно, нисмо никакав предмет интереса. Политичари у БиХ у својим ставовима увијек говоре о три конститутивна народа, а остали припадници конститутивни народа се никад не помињу”, напомиње Кнешчек.

Но, да је овако алармантно стање у области људских права не мисле и у босанскохерцеговачкој делегацији која је отпутовала у Женеву да у сриједу представи извјештај о овој области. У Министарству за људска права БиХ су нам потврдили како ће бити предочена документација према којој је урађен помак на рјешавању нагомиланих проблема када су људска права у питању.

“Поред свих изазова, у многим сегментима остварен је напредак у заштити људских права. Посебно ако говоримо о заштити дјеце, заштити мањина, социјалној укључености, инклузивном образовању, џендер питањима и уопште, јачању институција људских права као механизма заштите”, каже Драгана Бојовић, савјетница министра.

Но, стање на терену показује другачију слику. Босна и Херцеговина добила је више од 60 примједби на стање људских права. Поред непровођења пресуде Сејдић-Финци, реформа правосуђа, постојање смртне казне у Уставу Републике Српске, суочавање са прошлошћу, регулисање законодавства са европским када је ријеч о истосполним заједницама, само су неки од показатеља колико је широко распрострањено кршење људских права у БиХ.

Према ријечима Срђана Диздаревића, који је учествовао у изради документа о стању људских права прије четири године, највећи проблем је што не постоји правна држава која би уредила ову област.

"Сви грађани нису једнако третирани пред законом, пред судовима и ту већ постоје разлике зависно од тога којој нацији припадате, гдје живите, којој политичкој партији припадате”, каже Диздаревић.

“Свјесно се опструишу реформе, свјесно се опструише остваривање људских права, свјесно се опструише доношење нових реформских закона. Док се те политике у земљи не промијене , док оне не буду поражене, заиста ћемо и даље бити на зачељу када је у питању поштовање људских права, и заиста ће грађани бити суочени са врло фрустрирајућим проблемима остваривања неких својих основних и грађанских права”, истиче Бранко Тодоровић, предсједник Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске.

Декларације да, имплементација не

Прије неколико мјесеци, сарајевски Отворени центар урадио је извјештај о стању људских права у БиХ, који је достављен бх. властима. Како наводи Инела Хаџић, координаторица пројекта, до сада, не само да нити једна препорука Центра није испуњена, већ ни један критериј Европске комисије када је ријеч о људским правима из дијела европских интеграција.

“Босна и Херцеговина је усвојила многе конвенције, декларације. Међутим, можемо рећи да Босна и Херцеговина јако споро имплементира, а у неким дијеловима скоро никако не имплементира оно на што се обавезала. У исто вријеме можемо да кажемо и да је Босна и Херцеговина засигурно земља која је прва у реду непоштивања људских права”, оцјењује Хаџић.

Добри познаваоци прилика у Босни и Херцеговини кажу како је стање људских права горе, не само у односу на 2010. када је презентован први извјештај Вијећа УН-а за људска права, већ и уназад двадесетак година.

“То је заиста поражавајуће да земља иде назад и ми видимо данас да тобоже имамо неке слободе на папиру које у пракси не можете остварити. Говори се о Европској конвенцији за људска права, међутим, она је веома далеко од грађана Босне и Херцеговине, а да не помињем нека друга права као што су социјална. Посебно када имамо у виду једну драматичну економску неизвјесност, онда огромна одговорност пада на садашње власти које су једино спремне за корупцију, за криминал, за узалудно трошење и разбацивање државног новца, а на другој страни имамо грађане који ћуте, трпе и живе у дубоком сиромаштву”, закључује Бранко Тодоровић.

извор: РСЕ