Црне прогнозе за Хрватску

У својој јесењој прогнози Европска комисија предвиђа пад хрватског БДП-а за 0,7 одсто у овој години, док следеће године очекује благи раст од 0,2 одсто. Хрватска има најлошије прогнозе од свих држава чланица, а најбоље има Ирска, која ове године очекује раст од 4,6 одсто.

Регион 04.11.2014 | 21:05

Европска комисија (ЕК) повећала је у уторак процену пада хрватске привреде у овој години са претходних 0,6 на 0,7 одсто, док би стопа незапослености могла да порасте са прошлогодишњих 17,3 на 17,7 одсто. 

У објављеним јесењим прогнозама, ЕК предвиђа пад хрватског бруто домаћег производа (БДП) за 0,7 одсто у овој години, док би следеће године требало благо да порасте за 0,2 одсто, што је такође мање у односу на претходну прогнозу о расту за 0,7 одсто. У 2016. години ЕК очекује раст БДП-а за 1,1 одсто.

"После шест година рецесије, очекује се да ће Хрватска следеће године имати позитиван раст, а опоравак инвестиција требало би да подстакне раст 2016. године", наводи Комисија.

Дефицит би ове године требало да износи 5,6 одсто БДП-а, док је прошле године износио 5,2 одсто. Буџетски дефицит би, према прогнозама Комисије, следеће године требало да падне на 5,5 одсто, а 2016. да се поновно врати на 5,6 одсто.

Комисија наводи да су разлог за то нижи приходи од ПДВ-а, што се делимично може објаснити слабом наплатом пореза. На расходовној страни, ствари се углавном одвијају према плановима власти, али је у другој половини године дошло до повећаних трошкова узрокованих поплавама.

Раст јавног дуга

Хрватски јавни дуг би ове године могао да досегне 81,7 одсто БДП-а, следеће 84,9 одсто, а 2016. године 89 одсто БДП-а.

Јавни дуг је повећан са 75,7 одсто, колико је износио на крају прошле године, јер су према новим рачуноводственим правилима у то укључена два велика јавна предузећа и повећање буџетског дефицита.

Стопа незапослености са прошлогодишњих 17,3 одсто скочиће на 17,7 одсто ове године, а толика стопа се предвиђа и за следећу годину. Године 2016. стопа незапослености требало би да се врати на 17,3 одсто.

Комисија као објашњења за лоше прогнозе наводи велику спољну и унутрашњу неравнотежу, слабо пословно окружење и тржиште рада.

Инфлација би ове године требало да падне на 0,2 одсто с прошлогодишњих 2,3 одсто, следеће године очекује се раст за 0,6 одсто, а 2016. године за 1,1 одсто.

ЕК у овој години очекује раст извоза за 5,4 одсто, након прошлогодишњих три одсто, док у 2015. очекује успоравање његовог раста на 3,6 одсто, а у 2016. убрзање на 4,8 одсто.

Увоз би у овој години требало да порасте 3,4 одсто, идуће 2,6 одсто, а потом 4,5 одсто, процењује ЕК.

Хрватска има најлошије прогнозе од свих држава чланица, а најбоље има Ирска, која ове године очекује раст од 4,6 одсто.

Просечно у 28 земаља чланица ЕУ, предвиђа се раст БДП-а од 1,3 одсто, а у земљама еврозоне од 0,8 одсто.

Следеће године у ЕУ очекује се раст од 1,5 одсто, а у еврозони од 1,1 одсто. У 2016. очекује се убрзање раста – на два одсто на нивоу целе Уније и на 1,7 одсто у еврозони.

Извор: РТС