Сјећање на српска страдања у Билогори

У цркви Светог Марка у Београду, у организацији Завичајног удружења "Билогора", данас ће бити служен парастос страдалим у Грубишином пољу и источној Билогори од 1991. године до 1997. године, најављено је из Документационо-информационог центра "Веритас".

У саопштењу се подсјећа да је акција хрватске територијалне одбране "Откос" и прогон Срба из овог дијела Хрватске почео 31. октобра 1991. године и да је тог и наредног дана ово подручје напустило и на територију БиХ пребјегло око 4.000 људи.

Након повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, а према досад утврђеним подацима, на том подручју је од 1991. до 1997. године животе изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су са њима били у родбинским везама.

Све српске куће су спаљене и миниране, а "према опробаном усташком рецепту" спаљене су и богомоље, међу којима су јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСКО-а - храм Светог Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. године и храм Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године, наводи се у саопштењу.

За ове злочине над Србима почињене у источној Билогори још нико није одговарао ни пред Хашким трибуналом нити пред хрватским судовима.

Вјеће за ратне злочине у Београду осудило је припадника Збора народне гарде /ЗНГ/ Вељка Марића на казну затвора од 12 година због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац у општини Грубишно Поље хицима из ватреног оружја убио старца Петра Слијепчевића.

У међувремену је против Марића проширена истрага због сумње да је током септембра 1991. године у просторијама Средњошколског центра у Грубишном Пољу, који су припадници ЗНГ користили као притвор, мучио и повређивао затворенике српске националности.

На терет му се ставља и убиство Миће Васиљевића коме је ножем пререзао стомак и убиство Владимира Кучере, као и мучење Звјездана Мачка.

До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 житеља српске националности, а послије усташких злочина у Другом и оних почињених у посљедњем рату, 2005. године, премаподацима Митрополије загребачко-љубљанске, преостало их је 1.170, углавном старијих особа.

Попис становништва у априлу 2011. дочекало је мање од 1.000 Срба.