Вучић радио у лондонској гвожђари

Гвожђарска радња у којој је премијер Србије некада надничио за две фунте на сат још постоји. Власник се променио, а Индијци који ту данас раде били су изненађени када су чули ко је био на њиховом месту.

У Кензингтону, елитном делу Лондона у коме су смештене бројне амбасаде, природњачки музеј, музеј “Викторија и Алберт“, Хајд парк, као и чувена робна кућа „Херодс“, и по коме се креће најбогатији део становништва, налази се Глостер роуд.

Управо у тој улици пронашли смо гвожђарску радњу у којој је некада, као осамнаестогодишњак, радио Александар Вучић.
 
Подсетимо, премијер је на недавно одржаном предавању на Лондонској школи за економију (ЛСЕ) казао да је као младић радио у Лондону у гвожђарској радњи, да му је шеф био Индијац “господин Сагар“ и да је зарађивао две фунте на сат, као и да је због посвећености на послу касније добијао две и по фунте за сат времена рада.

На неколико минута од станице метроа, у скромнијем делу Глостер роуда, у низу старих, чак помало оронулих зграда истиче се табла са натписом “Јацк’с Хардwаре Хомеwаре“.

Када је репортер „Блица“ Индијцима који сада раде у тој радњи рекао да је ту некада радио човек који је сада председник Владе у Србији и да је помињао Сагара, атмосфера се одмах променила. Раширених очију, са осмехом и изразом лица који је указивао на неверицу, кратко су прокоментарисали:

- Овде је радио човек који је сада председник ваше владе?! Занимљиво!

На изненађење репортера “Блица“, показало се да запослени у радњи имају сазнања о дешавањима у Србији. Пошто им је подробније објашњено ко је Александар Вучић данас и шта је радио некада у Лондону, један од запослених прокоментарисао је: „Зар он није у партији која је подржавала Милошевића?“. На то је ускочио други и рекао “Ма јок, био је, али је потом променио страну“.

Нажалост, до господина Сагара нисмо успели да дођемо. Радњу је продао пре осам година и одселио се.

- Посао су водила тројица браће, па не знам тачно на ког господина Сагара мислите, али онај што је водио ову радњу звао се Ађе (Ајаy). Ја га нисам познавао и овде сам дошао након што је радња продата - рекао нам је један од запослених.

Како нам је речено, иако је радњу од Сагара купила приватна компанија, није се променило много у погледу робе која се нуди и унутрашњег изгледа.

Радња није ништа другачија од стотине других у Лондону које углавном држе Индуси и Пакистанци и у којима се може наћи готово све - од игле до локомотиве. На полицама леже ексери, шрафови, чекићи и други алат, адаптери за струју, сијалице у разним бојама, усисивачи, кућни апарати, као и све што треба човеку који је сам свој мајстор. У радњу углавном навраћају странци који долазе по исправљаче за струју.

Актуелни српски премијер је у 18. години дошао у Лондон како би усавршио енглески језик. Да би лакше поднео живот у једном од најскупљих градова на свету, Александар Вучић је тада морао да нађе посао. У интервјуу за лондонски „Индипендент“ августа 2013. Вучић је подсетио на своје лондонске дане.

- Радњу је водио Индијац по имену господин Сагар. Био је веома љубазан према мени као младој особи у чудном граду - казао је тада Вучић.
Како су репортеру “Блица“ рекли данас запослени у “Јацк’с Хардwаре Хомеwаре“, Сагар је био поштован као вредан човек који цени своје запослене.