Волонтерско појачање у Цивилној заштити

Поједини градови и општине у Републици Српској, поучени мајским поплавама, кренули су увелико да ојачавају и попуњавају редове Цивилне заштите, како би спремније реаговали на будуће катастрофе и несреће.

Република Српска 01.11.2014 | 09:40

Премало људства за помоћ у мајским и августовским поплавама приморало је надлежне у Бањалуци да у свим мјесним заједницама формирају јединице цивилне заштите опште намјене, а процедуре се приводе крају.

Према непотпуним подацима Одсјека за цивилну заштиту, у 57 бањалучких мјесних заједница на јавни позив који је завршен јавило се више од 1.000 оних који су спремни да се одазову и помогну у случају природне катастрофе.

"Људи су позвани да дођу у своју мјесну заједницу да им се саопшти распоред, да се уведу у евиденцију Цивилне заштите, као и да им се објасне њихове дужности. Такође, добиће своју идентификациону картицу, а задужиће и униформу", каже Жељко Катић, шеф Одсјека цивилне заштите града Бањалука.

Како каже, основних задатак "регрута" биће помоћ становништву у случају несреће, пуњење и постављање врећа с пијеском, те гашење пожара за који ће бити спроведена и обука.

У Бијељини кажу како редовно појачавају своје редове, поготово од поплава из 2010. године, те да се обуке врше стално и у континуитету.

"Имамо изузетно добар одзив грађана када је цивилна заштита у питању, тако да их је у нашем саставу око 1.600, с тим да планирамо и да повећавамо тај број", казао нам је Драго Ристић, шеф Одсјека цивилне заштите у Бијељини.

Ипак, како каже, ријеч је о резервном саставу па сматра како би Цивилну заштиту требало професионализовати.

Са друге стране, из Добоја и Шамца, два града која су највише страдала у мајским поплавама, кажу како само професионалци, који ће за свој труд, рад и ризик бити плаћени, могу добро радити посао спасавања и помоћи.

Милко Видаковић, шеф Одсјека цивилне заштите у Добоју, каже да је своју јединицу попунио у складу са законом, али да то нису људи који су у потпуности обучени да реагују у катастрофама.

"Имам око 300 ангажованих људи у јединицама, али они нису професионалци. Човјека који није ватрогасац не могу послати да гаси пожар, а некога ко није возач чамца да спасава поплављене. Такође, не могу послати човјека да спасава људе из рушевина из земљотреса ако је он зидар, тесар или армирач. То нису спасиоци, то су мајстори", каже он.

Слично мисли и Боро Богдановић, руководилац Цивилне заштите општине Шамац, који каже како без професионалаца који ће бити плаћени за свој рад нема ни квалитетне реакције.

"Волонтерске јединице могу помоћи, али у оваквим катастрофама од њих нема велике користи јер су и они обично захваћени тиме и не можете очекивати да ће оставити своју кућу како би ишли помагати другима.

Не може се од некога тражити да буде волонтер из љубави те да напусти свој посао и иде спасавати људе, а да му послодавац одбије дневницу зато што није био на послу", каже Богдановић.

Како је још рекао, Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама у пракси је непроводив и често се и крши.