Хрватски пјевачи пљували по Србији, а сада праве концерте у Београду

Да ли је после 15 година успостављен реципроцитет у концертима српских музичара у Хрватској и обрнуто?

Забава 31.10.2014 | 07:18

РАСПАДОМ СФРЈ распала се не само дискографија, већ се и тржиште смањило. Током деведесетих, музичари из региона нису имали много избора - били су принуђени да свирају у свакој сеоској дискотеци, клубовима дуж Јадрана, често на плејбек. О спектакуларним концертима у спортским дворанама и на стадионима је могло само да се сања. Српско тржиште и Београд, који су и пре рата били изазов за музичаре, постали су елдорадо за хрватске извођаче после 5. октобра 2000. године. И свако је био добродошао. Београд је још једном доказао да је космополитски град великог срца.

Тако су редовни гости Србије и Београда постали Јосипа Лисац, Северина, Дарко Рундек, Масимо Савић, Нина Бадрић, Нено Белан, Борис Новковић, "Магазин", "Нови фосили", "Парни ваљак", Горан Каран, Мери Цетинић... Међутим, најава концерта Терезе Кесовије почетком 2011. у Београду и Новом Саду, изазвала је лавину негодовања у Србији. На конференцију за штампу у Сава центру, Кесовија је стигла у пратњи хрватског амбасадора у Србији, што је био преседан. Тада је на питање "Новости" зашто је променила став и решила да ипак дође, када је изјавила да јој понуде за концерт у "суседству" не недостају, и има и те како добре разлоге да их одбије, јер је у рату све изгубила, Тереза се прво правила да није чула и разумела питање, а онда одговорила:

- Јесте, рекла сам да нећу више у Србију, али покушајте да се ставите у моју позицију. Ја сам жртва рата. Кад човек изгуби свој дом, дозвољено му је да каже неке ствари које у трезвеном стању не би изговорио. Сматрам да није праведно да кажњавам оне који већ 20 година прижељкују да ме чују, већ и саму себе. Иза нас је једно окрутно време. Нема смисла више да роваримо по прошлости и једни по другима. Желим да вам песмом пренесем поруке љубави и мира.

За разлику од београдске публике која ју је тада (али и још два пута касније) дочекала овацијама, хрватска јавност Терези није опростила одлазак у Србију. Штавише, публика је бојкотовала њене наступе широм Хрватске. Са друге стране, Срби су искулирали "краљицу торциде" Дорис Драговић, која је ове године, после четврт века, певала на Дан заљубљених у сабласно празној "Комбанк арени". Мада дворана може да прими 18.000 људи, Дорис је једва скупила њих 1.500.

Мада су се током рата многи хрватски музичари заклињали да никад неће запевати у Србији, готово сви су касније погазили реч. Доследни ставу да овде неће наступити ни за какве паре, остали су само Оливер Драгојевић и Мишо Ковач. Драгојевићево "не" Београду још је на снази, без обзира на то што је свестан да би се српска публика обрадовала његовом концерту:

- Рекао сам да нећу отићи тамо да певам и обећање ћу одржати, јер никад не газим дату реч.

Мишо Ковач је рекао да овде неће крочити ногом, поготово откако је у Србији председник четнички војвода. Љубимац сплитске Торциде изјавио је да "никад више неће доћи у Београд и да је то тако".

- Не идем у Београд да певам да ми дају, не сто милиона, него све што имају. Моји београдски пријатељи су и даље Пеца Поповић и Рака Марић. Када је Северина напунила "Арену", Рака ми је, а није ми менаџер, казао да бих ја могао да напуним пет! Али, није то за мене - изјавио је недавно Мишо Ковач за "Слободну Далмацију".

У "лијепој њиховој", како ствари сада стоје, никада неће запевати "српска мајка" Цеца Ражнатовић и "српски 'Ролинг стоунси'" - група "Рибља чорба". У више наврата се спекулисало да ће Цеца одржати концерт у Загребу, а последња таква информација била је актуелна 2011, када је добила понуду да пева на стадиону "Максимир". Мада Хрвати приватно радо слушају и поседују Цецине албуме, њена песма се јавно не може чути ни на једној радио или телевизијској станици. Цецином доласку противе се хрватски бранитељи, јер је за њих она удовица ратног злочинца. Певачицин интервју за ТВ Нову из 2005. никад није емитован због масовних протеста.

- Није хрватска јавност реаговала, већ шачица њихових националиста - рекла је тада за "Новости" Ражнатовићева. - То је њихов проблем. Они су Европа. Шест месеци су инсистирали на интервјуу, тврдили да сам тамо изузетно популарна, да сви имају мој албум као "андол" по кућама. Што се тиче "Максимира", тек кад се стадион прошири и буде примао сто хиљада посетилаца, моћи ћу да запевам.

Београдском чаршијом кружила је прича да ће "Рибља чорба" свирати у Хрватској када у Београд буде дошло њихово "Прљаво казалиште". "Казалиште" је стигло крајем 2012. после 26 година, а "Чорба" и даље не планира да иде у Хрватску. Средином те године, Бора Ђорђевић је упркос претходним изјавама да неће свирати у Хрватској, направио гест добре воље најавивши могућност да ипак одрже концерт у комшилуку.

- Када сам поменуо такву могућност, почели су да ме пљују и Хрвати и Срби - рекао је Бора Чорба за наш лист. - Изјавом да када се власт у Србији сети да има најбољи бенд у Источној Европи и одлучи да нас пошаље као званичне представнике, онда ћемо отићи са задовољством, изазвао сам реакцију равну атомској бомби. Како сам двоструки четнички војвода, остајем при томе да ћу тамо отићи са задовољством, ако ме војвода Тома Николић пошаље. Имао сам бланко понуде из три хрватска града да сам упишем цифру за коју бих наступао. Међутим, нисмо играли кликере, него смо водили рат.

Извор: Новости