Забрана парастоса у Глини, наставак НДХ политике

Вандалска одлука Општинског вијећа Глине да забрани служење парастоса и одавање поште на мјесту православне цркве у Глини, у којој су усташе 1941. године звјерски убиле више од 1.700 Срба, представља континуитет политике оних који су починили те стравичне злочине, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Регион 25.10.2014 | 08:25

Будимир је изразио наду да преостали Срби који сада живе у Глини неће дозволити да се заборави мјесто, гдје се догодио стравичан злочин усташа и да ће и даље на томе мјесту православни свештеник моћи да служи парастос.

"Од овакве власти и није се могло ништа друго очекивати, јер то представља континуитет политике оних који су починили те стравичне злочине, не само у Глини него на подручју читаве Независне Државе Хрватске /НДХ/ током Другог свјетског рата", истакао је Будимир.

Он је поставио питање како је могуће да Хрватска, која себе представља у свијету као антифашистичку земљу, показује толике симпатије за оне који су били на страни фашиста и побили више стотина хиљада Срба, Јевреја и других антифашиста.

"Очекивали смо на основу покренуте иницијативе да се врати ранији назив за Спомен-дом, али се то није догодило. Гдје су прокламоване вриједности које са собом носи ЕУ чија је Хрватска пуноправна чланица?", пита Будимир.

Он поставља и питање шта могу очекивати избјегли и прогнани Срби који би жељели да се врате у Хрватску, ако се и даље води оваква политика која сматра Србе за грађане другог реда и кажњава их ради њиховог масовног учешћа у Народноослободилачкој борби, захваљујући чему је и формирана "авнојевска Хрватска".

На мјесту православне цркве у Глини, у којој су усташе крајем јула и почетком августа 1941. године звјерски убиле више од 1.700 Срба, више неће бити дозвољено одавање поште жртвама тог злочина, одлучило је Општинско вијеће гласовима свих одборника хрватске националности

Франкфуртске "Вести" пишу да је срамотном одлуком Општинског вијећа Глине, донесеном прије неколико дана, утврђено да се убудуће комеморације у том граду могу одржавати једино испред крста католичке цркве, чиме је практично забрањено одавање помена српским жртвама покланим у глинској православној цркви.

Одмах послије "Олује" једна од првих одлука била је преименовање Спомен-дома, изграђеног за вријеме бивше СФРЈ, у Хрватски дом, а тај је цинизам заокружила актуелна гарнитура власти доношењем Одлуке о утврђивању мјеста полагања вијенаца, цвијећа и паљења свијећа на подручју Глине, наводи овај дневник.

Тако је, истичу "Вести", на заиста вулгаран начин локална власт одговорила на прије извјесног времена покренуту иницијативу неколико организација да се Спомен-дому врати старо име из времена СФРЈ.

Покољ у православној цркви Пресвете Богородице у Глини догодио се 29. јула 1941. године, када су усташе дотјерале Србе из околних села, затвориле их у цркву и заклале их.

Недуго након злочина, усташе су срушиле цркву, а на њеном мјесту су југословенске власти подгиле спомен-костурницу.

Извор: Агенције