Афера “Гибралтар” бх. верзија Фими медије?

Одговор на питање како је пет милиона евра завршило на рачунима пет компанија и десет појединаца из Еронета и водећих бх. маркетиншких и ТВ кућа ових дана покушава наћи Тужилаштво БиХ.

Извлачење новца из телеком оператера Еронет почело је прије седам година, бар тако су утврдили истражиоци из Аустрије и Словеније којима су за око запели нерезидентни рачуни у банкама на које су се слијевали милиони. Принцип је био једноставан - лажни уговори за рекламе и ТВ права, те узимање новца од попуста за рекламе, који је износио и до 95 одсто. Упућени вјерују да је ово тек почетак, те да развој указује и на могућу репризу хрватске афере Фими медиа. Овај пут у БиХ.

Вишемилионски износи на рачуне појединаца осумњичених за организовани криминал и махинације са лажним маркетиншким уговорима и откупом ТВ права доспјели су са рачуна офф схоре компаније "3 Медиа" на Гибралтару у власништву ухапшеног Невена Куленовића, директора агенције СВРСА. Принцип по којем су наводно извлачили новац био је једноставан: потписивани су уговори за заступање и маркетинг за телеком оператер Еронет, који најчешће нису ни реализовани или је путем маркетиншке компаније добијан попуст од 95 одсто за рекламу, а дио разлике се слијевао на рачуне у Словенији, а потом на Гибралтар. Новци су ишли власницима компанија или директорима ТВ кућа, које су уплаћивале на спорне рачуне у Аустрији или Словенији за права која нису ни постојала.

Огромне своте новца на нерезидентним рачунима наприје су изазвале сумњу аустријских истражилаца, који су потом својим словеначким колегама указали на трагове који воде ка сумњи на прање новца. Хансјорг Бацхер, данас државни тужилац у Грацу, својевремено је као шеф Канцеларије за односе с јавношћу овог тужилаштва о случају Еронет казао:

„Поводом дојаве о могућем прању новца у једној аустријској банци започета је полицијска истрага. Након што је аустријска криминалистичка полиција доставила извјештај Тужилаштву, послат је у јуну 2013. године захтјев Државном тужилаштву у Сарајеву због преузимања гоњења двојице осумњичених. Међутим, још увијек нисмо добили одговор од Тужилаштва БиХ.“

Ово је одговор који је Бацхер дао новинарима Есаду Хећимовићу, Блажу Згаги и Хервигу Г. Хоелеру, који су истраживали сумњиве трансакције између маркетиншких кућа, Еронета и ТВ станица. Згага за РСЕ каже да је пријатно изненађен што је прича, која је почела као истраживачки пројекат, добила и правосудни епилог. Такође, каже и како се регионална сарадња показала кључном:

„Јер данас организовани финансијски криминал користи све могуће методе и пореске оазе. Као и код истраживачких новинара, без сарађивања не може се доћи до правих резултата - исто важи и за органе прогона. Али како видимо, словенски истраживачи, посебно Хари Фурлан који је прије истраживао Милорада Додика, су почели истрагу у Словенији, а истовремено су почели аустријански истражиоци - и то је био на неки начин, то је моје лично мишљење, притисак на органе БиХ. Они су имали доказе, они су планирали да ће сами прогонити неколико осумњичених као стране грађане на властитим судовима.“

Да случај није покренуло бх. тужилаштво, засигурно би његово процесуирање покренуле друге земље. Словеначки су истражиоци тако су путем међународне правне помоћи од Тужилаштва ХНК, које је на случају радило од 2010. године, тражили саслушање директора Еронета Прлића и Бакуле, те директора СВРСА Невена Куленовића. Уз њих, Словенци су открили су да су у све умијешане и компаније Мрежа плус, Пинк Цомпанy, Уједињени медији и УФА Медиа, чији су власници и директори такође ухапшени. На нерегуларности због којих су поменута лица предметом истраге, указали су и из НО Еронета покренувши пријаву. У то вријеме предсједник Надзорног одбора био је Жарко Пушић, који је медијима казао:

„Да би иза тога све активности углавном стале. Да ли је ту извршен утицај од стране оних који су у позицији моћи да се са тим стане, да се не поступа, то могу потврдно одговорити.“

Новац трошен на луксуз

Девет особа, махом маркетиншких магова, директора телеком оператера Еронет и локалних ТВ станица је ухапшено, а истрага је усмјерена на укупно 26 особа. У њиховим је џеповима, како се сумња, завршило најмање пет милиона евра. Већина је, бар судећи према изјави портпарола Агенције за истраге и заштиту БиХ Кристине Јозић, потрошена на луксуз:

„Дио новца задржан на рачунима офф схоре компанија, док је један дио пребачен на рачуне осумњичених особа у иностранству, а кориштен је за куповину луксузне, заправо скупоцјене имовине у иностранству.“

Годинама су и федерални ревизори констатовали негативности у пословању, али и бројне нелогичности у односу са маркетиншким компанијама. Забиљежен је и пад прихода у појединим годинама, што је за једног од три телеком оператера у БиХ било зачуђујуће. На челу Еронета био је и данас је Стипе Прлић, који је, према расположивим подацима, на аустријски рачун инкасирао око 170.000 евра. Пад прихода 2008. године, када је према процјенама истражилаца у Словенији и започео “бизнис” с маркетиншким кућама, приход је био пет пута мањи него годину раније. То је својевремено признао и сам Прлић:

„Управа једноставно није могла да функционише јер без сагласности Надзорног одбора нисмо могли ићи у значајније инвестиције, тако да смо у прошлој години имали повећање прихода свега неких 2,75 одсто. У поређењу са 2007. годином то је пет пута мање.“

Врх леденог бријега

Незаобилазан детаљ у свакој бх. афери јесте и политички мотив, што би аферу звану Гибралтар могло повезати и са оном каква је довела до процесуирања бившег премијера Хрватске Иве Санадера - Фими Медиа. Стипе Прлић, наиме, на мјесто директора Еронета стигао је уз подршку СДП-а БиХ, странке којој је изборну кампању својевремено радила агенција СВРСА. И ухапшени Ејуб Кучук, власник Мита Групе и сувласник Уједињених медија, у два је наврата радио предизборне кампање за СДА.

Потпредсједник Федерације БиХ и бивши високи функционер СДА Мирсад Кебо потврдио је ову информацију, али и изразио сумњу у регуларности:

„Систем у коме постоји веза између медија, политичких кругова, прања новца, злоупотребе новца посебно јавних подузећа над којима по важећем, неписаном правилу политичке партије имају своје монополе и своје људе и извлаче новац годинама. Мислим да нико није недодирљив и да је ова афера само врх леденог бријега.“

Упућени вјерују да би свота од пет милиона евра могла бити тек почетак одмотавања клупка, које би могло тежити и још неколико милиона више.

Извор: РСЕ