Додиков дрон са ликом Крајишника!

Када се ускоро СНСД распадне, а распашће се, из те масе створиће се неколико патуљастих странака: СНСД-Радован Караџић, СНСД-Момчило Крајишник, СНСД- Божо Вучуревић, СНСД-изворна, СНСД-Мићо Краљевић, СНСД-Борис Тадић, СНСД-1990, СНСД-Чеда Јовановић, СНСД-Златко Лагумџија, СНСД-Мадлен
Олбрајт, СНСД-Драган Човић, СНСД- Милорад Додик до 2001. године, СНСД-Милорад Додик након 2006. године, СНСД-Станковићи/Ћубић/Ђурић/Мишковић/Радишић/Калдера...

Принцип „Великог стомака“ (усисај све и сваког, само нека расте), матрица је по којој СНСД функционише већ деценију и по и која је свој врхунац достигла 2010. године. Од тада, креће лагани пад пројекта, који
2012. доживљава (на локалним изборима) први велики ударац, да би 2014. (на општим изборима) доживио тежак пад, који свједочи да се тај „Покрет с коца и конопца“, у највећој мјери састављен од интересних групација (мање-више) криминалне провинијенције, приближио свом крају. Који ће изгледати као леденица
након пада на тврду подлогу.

СНСД никада није имао идеолошку потку, што потврђује историјат политика које је „Покрет с коца и конопца“ имплементирао у последњих седамнаест година, а које су се кретало од екстремно лијеве (која је негирала национално, уздизала мултиетничко, пробосанско и прозападно), па до екстремно десне (која фаворизује ултранационално/шовинистичко/раситичко, негира мултиетничко, пљује прозападно и љуби происточно).

Није уопште неки проблем увидјети откуд толика и драматична промјена у политици коју је водио СНСД до 2006. године, у односу на ону коју води у периоду од 2006. до данас. Довољно је пратити токове новца.

У вријеме када је Запад овдје доносио шаком и капом (стотине милиона долара/милијарде), са јасном намјером да (осим демократизације друштва), уруши и тврду националистичку струју у СДС-у, СНСД је био екстремно лијево, прозападно оријентисан и врло мултиетничан; Када је са Запада престало тећи, СНСД се
окренуо домаћим резервама: пљачкашкој приватизацији, финансијском чишћењу јавних предузећа, шверцу лијекова, отимачини свега што су оком могли видјети; Све то најбоље се ради уз звуке гусала и оштру националистичку реторику, да се Власи не досјете.

Осим линије новца, постоји још једна константа у дјеловању тог Покрета: Недостатак било какве Идеологије замијенили су Идолопоклонством Милораду Додику, понукани неподношљивом лакоћом освајања милиона марака под његовим старатељством. То је носећа осовина СНСД-а. Која је сада добро напукла.

Крајем октобра 2014. године, СНСД се налази у следећој ситуацији: Пара више нема - ни са Запада, ни у Буџетима, а са Истока их нико ни не очекује; Социјална ракета поприма гигантске размјере и све је ближе испаљивању; Слике Милорада Додика са зидова је скинуло пола Републике Српске; завађени су са Западом, Истоку се не надају; До гуше су у тврдој националистичкој причи, која све мање годи и Србима, а о осталима да се и не говори; Огромни су проблеми унутар странке, у којој ври као у котлу; „Велики трбух“ опасно је спласнуо - до мјере да се може чак и одбацити. А то одбацивање било би кобно, јер је СНСД-у власт пријеко потребна да покушају „заварити“ напуклу осовину и направити излазну стратегију за неколико фамилија, које су готово комплетно породично сребро овог ентитета приграбиле себи.

Амбијент је Зона сумрака, у коју и Ђаво нерадо завирује, па је СНСД препуштен сам себи да нађе излаз из тог премрачног лавиринта.

Чини им се да је једини пут удар на противничку страну, примарно СДС, који се јавно очитовао да неће ни по којој цијени припомоћи спасавању СНСД-овог брода, који је већ нагазио прве велике гребене.

Гранатирање СДС-а већ увелико траје, СНСД-ове батерије раде пуном паром, али све то није имало никаквог ефекта, те су Додикови нововјерци одлучили да потегну „бојне отрове“ и против својих противника
употријебе њихове праоце. Који, ако ћемо поштено, већ одавно дјелују као распојасана дружина злих очуха.

Та група преживљених, прегажених, ником потребних, расходованих, ислужених... политичара, окупљених око Момчила Крајишника, себи је приграбила име „Асоцијација стваралаца РС“, вјерујући да могу још утицати на
живот у овом ентитету. И продати добро своје заслуге.

Посебно је ниско дјеловање Момчила Крајишника, чија је намјера да наплати године проведене у затвору и материјализује жртву породице.

Са жртвом породице се не тргује, то је свето правило, које би Крајишник морао да зна.

Крајишниково садашње дјеловање показује да је и он одувијек доживљавао РС као свој спахилук из Забрђа, као приватно власништво, и да се те наопаке идеје није ријешио ни након свега кроз шта је прошао. Зато је Додик његов најбољи ученик и сљедбеник.

Још неколико чињеница: Прије свега, групација окупљена око Крајишника потпуно незаслужено носе име „Асоцијација стваралаца РС“, јер је нису они створили, него народ. Што су и сами истицали, док су били у политичкој снази.

На народ је добар дио њих одавно заборавио, а једино што данас желе је да добију покоју мрву са било чијег стола – дио њих има само тај циљ.

Гласачи СДС-а, на чијим листама су били, показали су шта мисле о њима – ниједан од Крајишникових људи није прошао. Што је већину њих наљутило, па су прихватили да, за мрвице са Додиковог стола, ударе по странци која им је омогућила да покушају повратити политички утицај.

Интересантно је да су добар дио самозваних стваралаца управо Додик и његов СНСД послао на депонију. И то је једини квалитетан посао који је „Покрет с коца и конопца“ урадио у последњих седамнаест година.

Сада их са те депоније Додик покушава вратити. Залудан посао, јер нови гребен радикално дере корито његовог Уклетог брода. Крајишник то не може закрпити, јер његов политички утицај не постоји, чак ни бајка о њему.

Цијела ова некрофилна ситуација, у којој Додик тражи спас прекопавајући стара политичка гробља, призивајући духове и упражњавајући секташке ритуале, додатно свједочи о насушној потреби хитне промјене власти у
овом ентитету, потреби хитног одмицања од матрице, која је Републику Српску довела на сам руб постојања.

Дрон са крпом на којој је Крајишников лик, катапултиран из Додиковог дворишта, круцијалан је доказ за то. 

СлободанВасковицБлог