Партизан затворио стадион за Бекрића!

„Свуда у свету фудбал и атлетика могу заједно, само код нас не“, огорчена је Мирјана Стојановић, тренер нашег најуспешнијег атлетичара.

Остали спортови 22.10.2014 | 23:55

Најбољи атлетичар Србије, а нема где да тренира!? Емир Бекрић је припреме за следећу сезону почео успореним ритмом, јер се као непремостива препрека појавио објекат на коме би требало да стиче форму за предстојеће изазове, од којих је најважнији Светско првенство у Пекингу наредне године.

О чему је реч појаснила је за Спортски журнал Мирјана Стојановић, дугогодишњи тренер српског аса.

„Термин 1. октобар одредили смо за почетак, јер је била 20 дана мењана трава на стадиону Партизана. Стајало је обавештење да до тада неће моћи да се улази на стадион“, подсећа Стојановићева и додаје да ту проблеми нису престали, него су се удвостручили. „Прошле недеље због фудбалских утакмица најпре наше репрезентације с Албанијом, па због клупског дербија Партизана и Звезде, опет четири дана нисмо могли на стазу. Видела сам да ни ове недеље нећемо моћи два дана, јер се у четвртак игра међународна фудбалска утакмица с Бешикташом“.

Зато је Емир Беркић принуђен на алтернативне методе рада. Под паролом „сналази се како умеш“.

„А чак ни импровизација није могућа, јер је објекат у Хумској затворен, ни у теретану не можемо. Нико Емира Бекрића неће питати колико пута није могао недељно на тренинг када с оним алама којима не недостаје „од птице млеко“ буде изашао на старт у Кини. Нама је и стаза уништена од силних возила које иду њоме док се сређује трава. Свуда у свету фудбал и атлетика могу заједно, само код нас не. Подлога за тартан се на неким местима улегла. Последњи пут је потпуно обновљена још 1990. године уочи митинга „Судар звезда“. Због прскалица за траву, које се монтирају под земљу, исекли су недавно свих осам стаза на месту где се старује за 200 метара. То је сада закрпљени део“, огорчена је Стојановићева, уз напомену да је на стадиону на Војној академији дозвољен само тренинг једино после подне, па констатује: „Ми у Београду немамо где да тренирамо упркос толиким објектима, који су више служили за сликање него што имају практичну функцију“.