Био једном један велики клуб - КК Босна

И то се догодило. Нажалост, докторски речено пацијент је дуго, предуго био на апаратима да би крај био другачији. Још један кошаркашки великан који није издржао, иако ће се бх. јавности прича покушати представити другачије. У вријеме када је спорт постао класични бизнис, када неке старе, сентименталне вриједности, име, некоме ништа не значе. Бизнис у којем врло лако, када кола крену низбрдо, завршите у провалији.

Негдје, гдје постоји владавина закона, неко би можда и одговарао за нешто слично. Код нас сигурно то неће бити случај јер дуг који је настао, није могао настати сам од себе. Неко је у одређеном тренутку морао повући ручну, али није.

Међутим, то је највећа бољка спорта у БиХ. Пуно погрешних људи на добром мјесту. Људи који су спремни на све, осим на критику или неки савјет. Људи који ће се када дођу пред зид једноставно само окренути и отићи. Који ће себе пронаћи у неком новом послу, не обазирући се на то шта су оставили иза себе. Нажалост, када се крене у набрајање свих разлога који су довели Босну гдје данас јесте, онда ће их се пронаћи "мали милион" .

А морало се ипак пазити јер Босна је Босна, без обзира да ли сте из Сарајева или нисте, да ли навијате за овај клуб или не. Босна је била кошаркашки синоним за ову земљу, регију, бившу државу и шире јер тешко је нека прича о кошарци на овим просторима могла почети и не завршити се са Босном и неком од њених генерација.

Босном која је међу првима показала како рад, али онај прави, озбиљни, може дати резултат за кратак период. Јер ријетко који клуб се може похвалити чињеницом да је 1972. године ушао у прву тадашњу лигу Југославије, а само шест година касније је почео играти прва велика финала и освајати прве трофеје. Кошаркашки клуб Босна основан је 1951. године, 1972. године је побједа над градским ривалом Жељезничаром осигурала улазак у прву лигу, Богдан Тањевић је засукао рукаве и кренуо са стварањем екипе која ће шест година касније доћи на врх.

Од генерације Терзића, Милавића, Чечура, Павлића, Надаждина, Думића, Соче, Варајића, Пејовића, Пешића,
Крвавца и Ђогића до оне Делибашића, Варајића, Радовановића, Крвавца, Босиочића, Изића, Остојића, Зрне, Хаџића, Пешића, Билаловића и Беначека. У сезони 1977/78 Босна је стигла до финала Купа Југославије. У Шапцу је побједила Раднички из Београда 93:87. Исте 1978. године Босна је и у финалу Купа Кораћа. Иза себе оставља један Милано, Скаволини, Берк Баскет, али у финалу играном у Бања Луци губи од Партизана 117:110.

Ипак круна те сезоне је била је титула првака Југославије, која као да је најавила оно што ће се догодити 4. априла 1979. године у француском Греноблу. Пред 12 хиљада гледалаца, у финалу Купа шампиона Европе Босна је савладала италијански Емерсон резултатом 96:93. Европа се дивила једном Делибашићу, Варајићу, Вучевићу, Беначеку, Ђогићу, Босиочићу, Изићу, Радовановићу, Хаџићу, Пешићу али и феноменалном стратегу Богдану Тањевићу. И није само Емерсон страдао те године. Губили су и Макаби, Реал Мадрид, Олимпијакос, Хувентуд.

У наредном периоду без обзира на одласке и промјене у играчком кадру, Босна је освојила првенство
Југославије 1980. и 1983. године, док је пехар Купа освојен и 1984. Посљедњи пут Босна је 1992. године играле финале Купа Југославије у кошарци, на европској сцени то је полуфинале Купа Кораћа (Хувентуд).

Нажалост, рат је све зауставио, али је Босна опстала. Од 1998. године се почињу освајати трофеји у БиХ, ускоро се формира и Регионална лига, Босна након одређеног времена успијева ухватити корак са најбољима, Партизаном, Звездом, Цибоном, Хемофармом, Олимпијом.

Али велики је број играча који долазе са стране, тренери се мијењају, новац се троши. Скендерија је опет пуна и домаћин завршног турнира, Босна долази и до 1/16-финала УЛЕБ купа. На домаћим паркетима освојене су три титуле првака, 2005. 2006. и 2008. године. Посљедњи трофеј освојен је у Купу БиХ (2009/10). Нажалост, потези који су се вукли у периоду најбољих послијератних година на наплату су дошли врло брзо. Велики уговори, скупи тренери, честе промјене у играчком кадру.

Новца је било све мање, дугови су расли. Пробало се с новим управама, пробало се све и свашта, али оног тренутка када је Босна прикључена на апарате, у земљи каква је БиХ, крај очито није могао бити другачији. Нажалост и на срамоту многих.