Чија ће бити Превлака

Пред посланицима скупштине Црне Горе ускоро платформа о судбини полуострва. Разграничење са Хрватском биће решено договором или међународном арбитражом. 

Чија је Превлака, црногорска или хрватска? Нико у Црној Гори, бар не званично, не даје одговор на ово питање под којим се тресу државни и национални интереси. Ранко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе, најавио је ових дана састанак са шефом дипломатије Игором Лукшићем и лидером Демократског фронта Миодрагом Лекићем, како би са њима дефинисао и јединствену државну платформу, да рт Оштро са остатком остане остане под лупом Подгорице.

- Треба да заједно размотримо државне, а никако партијске позиције о овом питању - поручио је Кривокапић.

Лекић није одмах прихватио позив, већ је поручио да ће накнадно дати одговор, док за министра Лукшића око ове приче нема ничег спорног.

- Не треба ширити дефетизам, јер са наше стране постоје чврсти аргументи који иду нама у корист - порука је министра спољних послова.

На прелазу Кобила с црногорске стране, „граничари“ немају пуно посла.

- Доле испод је хрватска рампа (на Конфину) и ситуација је слична, кажу нам полицајци, уз напомену да „нису овлашћени за изјаве“ и да им имена не помињемо. - У ствари исти је темпо као и код нас: кога ми пустимо, они га проверавају и обрнуто. А неког промета и нема. Углавном овуда пролазе мештани села Конавала, око Превлаке, на хрватској страни, и Бокељи који иду код пријатеља у та села. Они који стижу из Дубровника и иду ка том граду, користе, наравно, магистрални пут преко Дебелог бријега. И тамошњег граничног прелаза где је промет велики.

Наши саговорници кажу да је на Превлаци мирно, да има радозналаца који обиђу полуострво, врате се без нарочитих утисака. Јер тамо се ништа и не догађа. До даљег.

А Превлака или рт Оштро, „капија Боке“ која је светску јавност заталасала прве године последње деценије прошлог века, опет је у центру пажње. И Црне Горе и Хрватске, као и Брисела. Још увек није завршено разграничење између две државе на том делу. А хоће ли оно бити обављено договорима, или ће Превлака на међународну арбитражу, и даље је отворено питање. И Загреб и Подгорица, наиме, већ дуго емитују поруке о томе да између две државе нема отворених питања. Из Министарства споњних послова и европских интеграција Црне Горе „Новостима“ је речено да „простор Превлаке функционише без проблема на основу Привременог споразума о Превлаци, потписаног 2002. године“.

Међутим, није само граница проблем, већ и лежишта нафте на тој линији морског разграничења Црне Горе и Хрватске. Баш се некако нацртало да на тој линији морског разграничења две земље, који је под спором, буду нафтна и лежишта природног гаса од којих би могли профитирати и Загреб и Подгорица. И док са Трга бана Јелачића кују планове о заједничком истраживачком подухвату са суседима подно Ловћена, у Немањином граду, Подгорици, нема еуфорије.

- Проблем границе још није решен, па због тога и нисмо кренули у тај посао - саопштили су за „Новости“ из Министарства економије.

Прва озбиљнија истраживања подручја Превлаке почели су Американци далеке 1970. године, преко компаније „Шеврон“, која је целу деценију испитивала тај део јадранског подморја. Потом су се у тај посао укључили и Енглези и њихова компанија „Стар петролеум“ и оценили да на том простору има „црног злата“ и да се исплати ући у тај посао. Нажалост, дошло је до рата и распада СФРЈ, тако да се о овом истраживању поново почело причати тек у последње време.

ПОДЕЛЕ И НА МОРУ

Поред границе на копну, што је кажу лакши део посла, треба повући и границу на мору. Тај сложени посао задире у интересе, пре свега Црне Горе. Веома је важно чијим водама ће се кретати бродови, и војни и путнички и теретни, ко ће то дозвољавати, ко наплаћивати таксе. То подручје је, с друге стране, означено као богато налазиште природног гаса, можда и нафте, па је граница на мору веома важна. А она треба да се повуче у мору далеко испод Превлаке.

Извор: Вечерње новсти