ТВ дуел: Тадић Додику приредио “Додиков пакао”

Дуел Огњена Тадића и Милорада Додика није био ни историјски ни упечатљив нити ће на било који начин утицати на изборе. Од таквог исхода много више користи има Тадић, јер му испитивања јавног мнења дају 10 процената предности, тако да ТВ дуел ту вриједност неће промијенити.

Тадићев циљ био је да покаже да није слабији од Додика ни у дрскости, а да на крају поентира тако што ће се извинити гледаоцима због онога што су видјели и показати да им такав амбијент више није потребан, већ да га треба мијењати. Односно да треба мијењати Додика.

Сасвим је друго питање колико је таква цјеловита порука, након сат и по емисије, стигла до гледалаца. И у коликој мјери су је они разумјели. Мишљења су подијељена и то свједочи да Тадић није успио да до краја јасно представи основну стратегију свог наступа у емисији.

Оно што му иде у прилог јесте чињеница да је Додик све вријеме био у дефанзиви, и да никако није успијевао да похвата конце дуела и успостави доминантну позицију. То је потпуно нова ситуација за Додика који је ненавикнут на одбрамбени положај, што га је у одређеним ситуацијама доводило на сам руб коректности.

Пријетње изречене Тадићу у вријеме реклама, које је кандидат Савеза обзнанио, а Додик није демантовао (већ их индиректно потврдио), свједоче да Додику није било нимало угодно када се нађе под рафалном паљбом оруђа које највише воли – дрскост. Код Додика је то и бахатост, са којом је покушавао разбити Тадићев гард, али му то није пошло за руком.

И веома интересантно, мало ко од заинтересованих за дуел примјећује ту запањујућу чињеницу да је Додик пријетио тучом, али су “шокирани” Тадићевом дрскошћу.

Додик је све вријеме вријеђао и омаловажавао Тадића, док у супротном правцу такве паљбе није било. Лицемјерно би било очекивати од Тадића да покаже да је другачији од Додика, тако што ће бити фин, коректан и углађен и дозволити му да га гази на, до сада, безброј пута виђен начин. Они који су себи дозволили такву епизоду, доживјели су у дуелима са Додиком пакао. А у очима јавности потпуну пропаст. Додик је у дуелу прошао дио пакла који он припрема другима и то га никако није учинило бољим кандидатом.

Зато они који “кукају” над Тадићевом дрскошћу, у ствари, (у највећем броју) искрено жале што их је Додик изневјерио и није успио згазити противника.

Штавише, Додик се нашао у ситуацији Тајсона, којег Холифилд бије непрестано, из рунде у рунду. Ту дрскост Холифилд је платио одгриженим ухом, а Тадић незадовољним хуктањем једног дијела “просвијећене елите”, којој је у дуелу измакла његова крв.

Кључни заплет дуела је био да ли ће Додик успјети показати да је Тадић слабић и то је Тадић спријечио, али је платио одређену цијену за то, јер није осјетио тренутак када је требало да престане са упадицама и насијецањем саговорника.

Сам Додик није имао никакве јасне стратегије, сем да јавно не покаже да је потпуно изнервиран и да му се, при том, не омакне нека псовка.

У доброј мјери је у томе и успио, али платио је велику цијену, јер није искористио ниједну прилику да каже било шта конкретно сем о градњи ТЕ у Станарима и просјечне плате. Премало за човјека који девет година господари Републиком Српском.

Економија је била једино поље гдје је Додик могао да потуче Тадића, али није му то пошло за руком. Рекао је врло мало, као и његов противник. Додик је остао на Станарима, а Тадић на неизграђеним хидроелектранама.  

Када се емисија сегментира, првих пола сата Тадић је убједљиво добио, вјешто туширајући Додика документацијом о шверцу цигарета и окрећући памфлет СНСД-а, у којем је највулгарније извријеђан, против самог Додика.

Након реклама, за вријеме којих је Додик себи дао одушка пријетећи Тадићу, Додик је наставио да прима ударце, али ту је већ Тадић почео лагано да претјерује са упадицама.  
   
Последњих пола сата протекли су у надвикивању, што је развукло Тадићеву стратегију и у одређеној мјери оштетило оштрицу поенте изречене на крају. Прича је била предуга за жељени циљ.

Кад се све сабере, Тадић може бити јако задодољан, а Додик не. Јер, Додик је прихватио дуел да би покушао да окрене кампању у своју корист, што му није пошло за руком. Ни у једном тренутку.

слободанвасковиц.блог