Отворено писмо Игору Радојичићу

Игоре,

поводом твоје изјаве и позива Централној изборној комисији БиХ да казни ПДП због „вулгарног вођења кампање и језика мржње“ , морам ти написати ово отворено писмо, јер је твоје лицемјерје прешло сваку границу.

Немам времена за све примјере, али ево их неколико.

Кад је Милорад Додик псовао мајку и пријетио директору БН телевизије, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је Додик на трибинама поручивао бирачима да ће им „почупати расвјету и прекопати асфалт“ ако не гласају за СНСД, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је Додик новинарку Бете грубо избацио са прес конференције, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је другом новинару рекао да би волио да му скочи притисак и да од тога умре, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је Додик гледаоцу у тв програму рекао „не сери“, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је Никола Шпирић, пред тобом и министром иностраних послова Србије, у центру Бањалуке једног од опозиционих кандидата упоредио са свињом, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је Шпирић, на истом митингу, исмијавао другог опозиционог кандидата због ниског раста, ти си, Игоре, ћутао.

Кад је твој пријатељ Мићо Краљевић киднаповао човјека, возио га у гепеку и држао заробљеног у подруму 12 дана, ти си, Игоре, ћутао. Додуше, послије ниси ћутао, него си тог криминалца подржавао на локалним изборима у Власеници и поставио га за кандидата и на овим изборима.

Кад је министар Тегелтија мртав пијан гроктао у камеру, увриједивши цијелу Републику Српску, ти си, Игоре, ћутао.

Вјероватно сам много тога прескочио, али је и ово сасвим довољно да ти поручим да само човјек без имало образа и карактера, након свега овога, може неког другог оптуживати за вулгарност и језик мржње.

Ако постоји једна ствар за коју Додик није највише одговоран, онда су то примитивизам и вулгарност који су током СНСД-ове власти постали модел понашања у Републици Српској. За то су највише одговорни људи за које се сматрало да су „пристојни и културни бањалучки интелектуалци“, попут тебе, моје професорице Наде Тешановић, Жељка Мирјанића, а ви сте са одушевљењем аплаудирали и дали легитимитет свим гадостима, простаклуку и примитивизму у јавном животу.

Игоре, некада сам мислио да дијелимо исте вриједности. Данас мислим да нико не заслужује и не треба да живи у друштву у којем ти и слични теби одлучујете.

Бањалука 7. октобар 2014.године
Игор Црнадак